„Nismo znali da je kukuruz iz Srbije“ | Izbor iz štampe | DW | 06.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

„Nismo znali da je kukuruz iz Srbije“

Nemački uzgajivači krava ponovo smeju da prodaju mleko, a vlasti tvrde da nema opasnosti od trovanja. Da li to znači da kukuruz iz Srbije više ne predstavlja rizik?

Skandal sa aflatoksinom dospeo je i do Nemačke. Stočna hrana od srpskog kukuruza povučena je iz prodaje i većina proizvođača mleka sada može da nastavi sa poslovanjem. Međutim, Nemci su i dalje zabrinuti. Kelner štat ancajger ovako sumira situaciju u Severnoj Rajni-Vestfaliji: „Preko sto farmi u ovoj saveznoj pokrajini su, navodno, snabdevene kukuruzom iz Srbije, na kome se nalazi visoko otrovna buđ. Urađeno je 16 testova, od toga je trenutno dostupno devet rezultata, i nijedan od tih rezultata ne pokazuje zagađenje. Možda više i nije moguće ustanoviti prekomerne vrednosti kancerogenog aflatoksina, u slučaju da je već upotrebljen u ishrani i da je to mleko već prodato. U Donjoj Saksoniji, nemačkoj saveznoj pokrajini koju je taj skandal najjače pogodio, rezultati svih testova mleka su za sad u granicama normale.“

Skladište u Braki u kome je pronađen kukuruz iz Srbije zatrovan aflatoskinom

Skladište u Braki u kome je pronađen kukuruz iz Srbije zatrovan aflatoskinom

Vestfalen blat komentariše da opasnost i dalje postoji: „Sve je ponovo u redu? Sva buka oko ubuđalog kukuruza bila je ni oko čega? Ni u kom slučaju. Ne možemo se vratiti u redovno stanje samo zato što u mesu i mleku nije pronađen veoma otrovni aflatoksin. Plesan, jednostavno, ne spada u ishranu životinja. Budući da je otrov u daljem lancu proizvodnje očigledno pao ispod granice za podizanje uzbune, vlasti su sada dale signal da je sve u redu. Poljoprivrednicima i potrošačima sleduje olakšanje, ali aflatoksin je dospeo u lanac ishrane. Niko ne zna koliko je životinja pojelo ubuđali kukuruz ili da li je otrov završio na tanjiru potrošača. To je uznemirujuće. I reakcija proizvođača stočne hrane tera na razmišljanje. Neke naznake o zagađenoj hrani pojavile su se još krajem prošle godine. Za to se saznalo tek nakon duga dva meseca, a to predstavlja više nego nemar. Institucije jesu reagovale žustro i razjasnile situaciju – ali do sledećeg skandala sa hranom.“

Šta je sa srpskim, a šta sa nemačkim proizvođačima mleka?

A na portalu nemačkog lista Nekarkvele objašnjava se kako se situacija razvijala u Srbiji: „Ministarstvo zdravlja je sa Ministarstvom poljoprivrede objavilo da nije sve tako loše. Ne postoji opasnost po zdravlje, ako se uzimaju odmerene količine. Čak i za decu je sve u redu. Ministar poljoprivrede popio je pred novinarima dve čaše mleka i uveravao: 'Sa ovom vrednošću možemo da izvozimo mleko u dve trećine sveta'.“ U članku se takođe prenosi da su srpski proizvođači u februaru pretrpeli štetu od oko 50 miliona evra. „Besni stočari su tokom proteklih dana demonstrativno prolivali mleko u slivnike, da bi protestvovali protiv prestanka kupovine velikih proizvođača.“

Sa druge strane, nemačka agencija DPA govori o iskustvima nemačkih farmera koje je ovaj skandal pogodio. Jedan od njih, Peter Habana pita se gde je kraj: „Šta se dešava za zagađenom stočnom granom koja je još uvek uskladištena na nekim farmama? Gde ćemo sa mlekom, dok čekamo rezultate pretrage? Ko će da plati uništavanja, ako je mleko stvarno zatrovano? I ko plaća laboratorijske testove? Mnogima od se od toga vrti u glavi.“

Habana se bavi poljoprivredom već dvadeset godina. Zajedno sa svojim bratom upravlja farmom sa 250 krava-muzara. Koju lekciju je izvukao iz najnovijeg poljoprivrednog skandala? 'Ovaj užasan scenario nam je još jednom pokazao mnoge rupe u sistemu kontrole', kaže Habana. 'Nije mi bilo jasno da kukuruz potiče iz Srbije. To problem sa deklaracijama u Evropskoj uniji: ako se roba uveze u neku zemlju, pa se zatim izvozi dalje, poreklo više nije jasno. Svi jure zaradu, ali više ne znamo šta tačno dolazi i odakle.'

Habana smatra da uvoz kukuruza iz Srbije nema smisla i sa ekološke tačke gledišta: ‘Po pitanju troškova transporta, bilo bi smislenije da se stočna hrana doprema iz regiona. Ali ne postoji regionalno tržište za to.' Na kraju krajeva, on ne očekuje nekakvo poboljšanje u toj privrednoj grani bez stroge kazne za prevarante. I ogorčen je: 'Moja žena i dvoje dece su nedeljama pili to mleko. Zapravo smo sami sebi naškodili'.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković