1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

„Nismo dopingovali maloletne, u principu…“

Dvadeset godina nakon ujedinjenja dve nemačke država, konačno je jedan bivši sportski radnik DDR-a priznao sistemski doping sportista iz istočne Nemačke, „zemlje radnika i seljaka“. Tako javna tajna više nije ni tajna.

Katarina Vit (u sredini) iz DDR osvojila zlato u klizanju u Sarajevu 1984.

Katarina Vit (u sredini) iz DDR osvojila zlato u klizanju u Sarajevu 1984.

Tomas Keler konačno je olakšao dušu i priznao ono što je u ujedinjenoj Nemačkoj „javna tajna“. U svojoj autobiografskoj knjizi „Dve strane medalje“, 70-godišnji bivši sportski radnik iz DDR-a opisuje sistematski doping po nalogu komunističke vrhuške u istočnom Berlinu, praksu koje nisu bili pošteđeni čak ni maloletni sportisti.

Nemački olimpijski komitet (DOSB) pozdravio je Kelerovo priznanje. „Izjave Tomasa Kelera unose više svetla u razjašnjavanje istorije dopinga u DDR-u. Naravno da smo i do sada znali za postojanje državnog plana sistematskog dopinga, baš kao smo doping maloletnih sportista razotkrili u brojnim procesima tokom 90-ih godina“, izjavio je predsednik DOSB-a Tomas Bah i dodao da su „te činjenice sportsko-politički odgovorne osobe nekadašnjeg DDR-a do sada uporno negirale!“

Znali da uzimaju doping

Knjiga Tomasa Kelera Dve strane medalje

Knjiga Tomasa Kelera "Dve strane medalje"

Kako piše Keler, (olimpijski pobednik u sankanju 1964. i 1968.), korišćenje dopinga kod mladih (maloletnih, prim aut.) sportista u načelu nije bilo dozvoljeno. Doping je u DDR-u bio rezervisan „za probrani sportski kadar“ – po pravilu se radilo o punoletnim sportistima. Izuzeci su ipak postojali. To su bile sportske discipline u kojima su vrhunski sportisti bili veoma mladi ljudi, na primer plivanje.

Keler danas tvrdi da su (suprotno ranijim svedočenjima sportista) pogođeni sportisti znali da „gutaju“ doping. „Sva sredstva su bila konzumirana u saglasnosti sa samim sportistima. Ja u svojoj karijeri nikada nisam čuo da je neki trener ili sportista 'odozgo' dobio naredbu da koristi doping“, piše Keler u „Dve strane medalje“.

Uvreda za sportiste

Za brojne bivše sportiste iz DDR-a koji su iz konstruisanih razloga bili izbacivani iz nacionalne reprezentacije samo zato što nisu hteli da koriste doping, Kelerove reči su veliki udarac. Baš kao i njegov odgovor na pitanje da li su iz političkog vrha DDR-a stizale instrukcije oko „poboljšavanja“ sportskih rezultata s ciljem poboljšanja međunarodnog ugleda komunističke države u svetu.

Hamburg, 1974. Jirgen Šparvaser slavi vodeći gol za DDR protiv Zapadne Nemačke

Hamburg, 1974. Jirgen Šparvaser slavi vodeći gol za DDR protiv Zapadne Nemačke

„Po mojim saznanjima, prisila nikada nije dobar temelj za najbolje rezultate. Uspehe mogu ostvariti samo oni koji se dobrovoljno posvete svom sportu“, kaže Keler. Bivši sportski operativac tvrdi da je nešto pada Berlinskog zida u sportskim savezima DDR-a bilo zaposleno oko 90 lekara: „Oni su medicinska sredstva propisivali stručno i poštujući moralne kodekse“. Keler danas tvrdi da u DDR-u nije bilo smrtnih slučajeva ili težih zdravstvenih posledica zbog korišćenja dopinga. Ta tvrdnja je čista laž, kako su pokazali i brojni procesi bivših DDR-sportista koji su pred sudom zahtevali odštete za pretrpljene boli.

Keler danas živi u Berlinu kao penzioner. Od 1968. do 1976. on je bio glavni trener sankaške reprezentacije DDR-a. Na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. i u Kalgariju 1988, on je bio šef DDR-ove reprezentacije.

Autor: Srećko Matić (sid, dpa)

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 16.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PDad
  • Datum 16.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PDad