1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Niske plate u Nemačkoj krive za krizu evra

Krivicu za krizu evra ne snose samo dugovi Grčke nego i isuviše niske plate u Nemačkoj. Do tog zaključka došlo se u studiji Fondacije „Hans Bekler“ koja tvrdi da takve plate radnika izazivaju opasan debalans u Evropi.

Smanjuje se kupovna moć radnika u Nemačkoj

Smanjuje se kupovna moć radnika u Nemačkoj

Od uvođenja evra troškovi rada u Nemačkoj zabeležili su najmanji rast u poređenju sa drugim evropskim državama. U većini drugih zemalja troškovi rada porasli su za tri odsto, ali u Nemačkoj je u periodu od 2000. do 2010. prosečna zarada po satu porasla samo 1,7 procenata. Eksperti fondacije „Hans Bekler“ tvrde da je to izazvalo opasan debalans u Evropi. Ta fondacija je, inače, nazvana po jednom poznatom nemačkom sindikalcu koji je živeo u 19. veku i ona redovno iznosi svoja opažanja o kretanjima na tržištu rada.

Gustav Horn: Stvara se opasan debalans

Gustav Horn: Stvara se opasan debalans

Razlog za mali rast satnica u Nemačkoj delimično leži u prilično uzdržanim zahtevima sindikata tokom pregovora s poslodavcima. Sindikati su hteli da konstruktivnim stavom pomognu u smanjenju nezaposlenosti. Oni su se zadovoljavali time da plate rastu onoliko koliko raste i produktivnost u firmama, iznosi Gustav Horn, ekspert za konjukturu. On je i jedan od autora studije koja je uporedila troškove rada u Nemačkoj sa troškovima rada u drugim evropskim državama.

Damping u sektoru uslužnih delatnosti

U poređenju sa industrijom, još manji porast plata zabeležen je u uslužnim delatnostima. U tom sektoru privrede često ne postoji kolektivni ugovor poslodavaca i sindikata. U brojnim drugim privrednim granama plate se dogovaraju upravo kroz sklapanje takvih ugovora. U uslužnim delatnostima Nemačka je „država niskih plata“, tvrdi Horn. Niske cene rada u uslužnim delatnostima smanjuju i ukupnu cenu rada u brojnim granama industrije.

S jedne stane to je dobro za industriju, ali s druge strane, to smanjuje kupovnu moć radnika. Posledica je da Nemačka sve više izvozi, a sve manje uvozi. Debalans unutrašnje i spoljne trgovine ranije se izjednačavao tako što je rasla vrednost nemačke marke na kursnim listama, ali, nakon uvođenja evra, to nije bilo moguće.

Zahtevi političarima

Frizerski salon u Kelnu: Ovo radno mesto ne mogu da ugroze Kinezi

Frizerski salon u Kelnu: Ovo radno mesto ne mogu da ugroze Kinezi

Gustav Horn odbacuje tvrdnje industrije da bi drugačiji razvoj cena rada ugrozio radna mesta u Nemačkoj, koja bi, navodno, bila prebačena u zemlje s jeftinom radnom snagom. Paradoks takve argumentacije leži u činjenici da su u Nemačkoj najviše porasle plate radnika u onim branšama u kojima se domaće firme nalaze u „ljutoj konkurentskoj borbi“ sa firmama iz inostranstva. Gustav Horn tvrdi i da radna mesta ne bi bila prebačena u inostranstvo: „Ne verujem da bi neko seo u avion da bi otišao kod frizera u Peking.“

On smatra da izjednačavanje spomenutog debalansa više zavisi od politike, nego od sindikata. Tačno 40 odsto radnika u Nemačkoj nema priliku da se pozove na kolektivni ugovor. Plate za njihova radna mesta ne zavise od dogovora sindikata i poslodavaca. Gustav Horn zato od političara traži da usvoje zakone koji će propisati minimalne satnice za radnike, što je do sada učinjeno za pojedine branše. To je jedni način da u džepovima radnika bude više novca.

Autori: Peter Šticle / Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković