1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Niko više ne baca smeće kroz prozor

U naselju Volsmoze, u blizini danskog grada Odenze žive socijalno ugrožene porodice, izbeglice i migranti. Dugo je bilo na lošem glasu, kao jedan od najgorih geta, a onda su gradske vlasti odlučile da nešto učine…

default

Radnici gradske čistoće odbijali su da idu u Volsmoze

Rasna podela, nezaposlenost, nasilje, kriminal... Sve su to pojmovi za koje je dugo bilo vezano naselje Volsmoze. Pripadnici policije gotovo da su se plašili da uopšte zalaze u taj deo grada. Mediji su bili puni izveštaja o nasilju i bezakonju u tom predgrađu, u kojem je, inače, rođen poznati pisac bajki Hans Kristijan Andersen.

Sve dok tri vlasnika stambenog bloka nisu odlučili da saniraju tu četvrt i da celom naselju poklone lepši izgled. Fasade i krovovi su renovirani, parkići za decu i prodavnice ponovo izgrađeni. Švedski koncern za gradsku čistoću „Envac“ instalirao je nov sistem za đubre. Ali, čak je i Jonas Tornblom, direktor marketinga tog koncerna sumnjao u to da će moderan sistem za otklanjanje smeća biti prihvaćen.

„Tu stanuje 85 odsto migranata iz Iraka, Somalije, Pakistana itd. Bilo je jako velikih problema sa smećem - higijenskih problema, požara... Radnici gradske čistoće odbijali su da idu u taj deo grada i odnose đubre, zato što je bilo tako prljavo i opasno. Nikada tamo nisu smeli da odlaze sami - samo po dvoje ili troje zajedno.“

„Ambasadorke za zaštitu životne sredine“

Promene su predstavljale svojevrstan eksperiment, seća se Klaus Hamerih, portparol Društva za renoviranje u Odenzeu. Hoće li stanovnici uopšte prihvatiti novi koncept? Hoće li hteti da sortiraju smeće? Većini je to bilo potpuno nepoznato.

Berlin, Migranten

Žene preuzele „stvar u svoje ruke“

„Oni su o smeću razmišljali drugačije od nas. Često su na primer otpad bacali kroz prozor. To je bila teška svinjarija za čistače. Počeli smo da delimo informacije na više jezika…“

Gradska uprava odlučila je da žene iz različitih zemalja obuči kao „ambasadorke za zaštitu čovekove sredine“, kaže Hamerih.

„Izabrali smo žene, jer su rukovodioci projekta ’otpisali’ muškarce. Muškarci su glave porodice - po malo su lenji. Rano ujutru napušatju kuću i kada se posle podne vrate sa posla, hoće da je ručak na stolu. Očekuju da žena ne radi ništa drugo ceo dan, nego samo da kuva. Nastavnici su izabrali nekoliko žena iz te sredine.“

Pošto su nekolicini žena svečano uručene diplome za zaštitu čovekove sredine, celo mesto je promenilo lik, kaže Jonas Tornblom.

„Bilo je to veliko iznenađenje. Bio sam veoma impresioniran. Kada sam ponovo došao, nije bilo đubreta po ulicama! Ni požara! Ni vandalizma!“

U mnogim zemljama dolazi do slične situacije. Gde je mnogo ljudi, skuplja se smeće. Uz nedisciplinu dolazi i do kriminala, zato što mladi, na primer, počinju da pale to smeće…

Zahvaljujući „ambasadorkama za zaštitu čovekove sredine“ stanovnici Volsmozea stekli su novo osećanje za odgovornost. Ponosni su na svoje naselje, umesto da ga mrze. A mnogi higijenski i socijalni problemi su nestali.

Autorke: Juta Švengsbir / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 06.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KrDm
  • Datum 06.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KrDm