Niko neće u zanatlije

Nezaposlenost je jedan od najvećih problema našeg društva, a hiperprodukcija određenih kadrova iz godine u godinu pogoršava situaciju. U takvom ambijentu neophodno je dobro razmisliti o odabiru budućeg zanimanja. Vladin i nevladin sektor u Republici Srpskoj godinama apeluje na učenike i njihove roditelje da obrate pažnju na deficitarna zanimanja, odnosno zanate, jer će se jedino upisom tih zanimanja poboljšati stanje na tržištu rada.

Stipendija od 150 maraka nije dovoljan motiv

Stručnjaci su saglasni da je neophodna racionalnija upisna politika u srednje škole. Grad Banjaluka poslednje dve godine učenicima koji upišu neko od deficitarnih zanimanja, dodeljuje mesečnu stipendiju od 150 KM. Samostalni stručni saradnik za nauku i obrazovanje u administrativnoj službi grada, Ljubinka Dragojević kaže da je uprkos ovakvoj motivaciji, interes za zanate malen: „Ove godine smo dodelili samo 83 stipendije po ovom osnovu. Te stipendije su dosta veće od onih koje dodeljujemo za dobar uspeh i socijalno ugrožene učenike, a ipak je slab odziv“.

U školskoj 2012/13 godini definisane su sledeće deficitarne struke: tehničar enterijara i industrijskih proizvoda, tehničar za obuću i kožnu galanteriju, tekstilni tehničar, krojač, obrađivač metala rezanjem, armirač-betonirac, zidar, farmer-prerađivač mleka. „Vraćanjem učenika u ove smerove uspostavio bi se određeni balans, rasteretile škole koje upisuju najveći broj učenika, kao što je ekonomska ili medicinska, a što je najvažnije, za tri odnosno četiri godine, dobili bismo mlade radnike koji imaju znatno veću šansu da se zaposle od na primer ekonomskih tehničara. Svedoci smo da se konstantno grade nove zgrade, posao zidara čeka, ali nema zainteresovanih. Na gradilištima u Banjaluci rade zidari iz Federacije BiH, Hrvatske i Srbije koji se po završetku posla vraćaju kući“, ističe Dragojevićeva.

Informisati se o potrebama tržišta

Trend je da svi žele da se školuju, a za to vreme niko ne stiče radno iskustvo. Problem nezaposlenosti očigledno ne rešava nastojanje mladih da završe fakultete i postdiplomske studije. Praksa je pokazala da do posla lakše dolaze oni sa manje škole, a više praktičnog znanja, nego oni koji su godine proveli učeći teorije.

Kada je u pitanju animiranje učenika da upisuju škole za deficitarna zanimanja, potrebno je da se uključi šira društvena zajednica, a pre svega poslodavci, privredne komore, opštine i partneri relevantni za promociju upisne politike. Treba raditi na popularnosti zanimanja koja su potrebna i uskladiti želje učenika i roditelja sa potrebama poslodavaca, smatra direktor Zanatsko-preduzetničke komore RS-a Jovan Bratić. „Mediji su veoma bitni, na hrvatskim televizijama programi za mlade afirmišu određena zanimanja, prikazuju u pozitivnom svetlu mlade zanatlije, pričaju o dobrim stranama tog posla, dok kod nas toga nema, politika je glavna tema na svim medijima. Biti zanatlija je velika čast, veliko zadovoljstvo i zanatlija može da živi bolje od jednog ministra,“ veruje Bratić.

Iako zvuči neverovatno, može se reći da u pojedinim oblastima nedostaje radna snaga. Kvalifikovani radnici koji su ispekli dobar zanat odlaze u potrazi za poslom i boljom zaradom, a sveže školovanog kadra je sve manje. Rumunija i Bugarska su takođe suočene s ovim problemom - i one beleže nedostatak zanatlija koji masovno odlaze u razvijenije zemlje EU.

Uskoro sajam zanimanja u Banjaluci

Projekat „Izaberi školu, izaberi budućnost“ koji sprovodi Omladinski komunikativni centar iz Banjaluke, ima za cilj da pomogne osnovcima prilikom upisa u srednju školu. Akcenat je upravo na zanatskim strukama koje je neophodno popularisati. Koordinator projekta Ante Jurić Marijanović kaže da je njihova misija kroz ove aktivnosti da smanje nezaposlenost mladih: „Želimo mladim ljudima da ukažemo na mogućnosti koje pruža određeni zanat, oni ne znaju da će ako završe srednju školu za pekara ili stolara, već sa 18 godina moći pošteno da žive od svog posla. Naravno da na birou rada ima radnika svih profila, ali ipak raste broj zaposlenih među zanatlijama, što se ne može reći za popularna zanimanja koja učenici najčešće biraju“.

Marijanović smatra da je velika odgovornost na roditeljima, ali da ih ne treba kriviti: „Kompletno društvo i mediji im šalju pogrešnu sliku u kojoj dobro žive samo zaposleni u državnim službama, kancelarijski radnici, ekonomisti. Čak je i fakultet postao imperativ, pa trogodišnja škola jednostavno za mnoge nije prihvatljiva. Dešava se da učenici devetih razreda koji pokazuju afinitet za zanate pod uticajem odraslih odustaju i upisuju nešto drugo. Zato i ove godine organizujemo sajam zanimanja, kako bi im se približile ove struke“.

Sajam će se održati 19. i 20. aprila u banjalučkom Domu omladine. Učenici tehničke, građevinske, tehnološke, poljoprivredne i drugih škola će na interaktivan način prezentovati određena zanimanja, praktičnim primerima pokazati proizvode svog rada, a osnovci će dobiti mogućnost da sve to vide i iz prve ruke saznaju nešto o određenim zanatima.

Autorka: Aleksandra Slavnić

Odg. urednica: Ivana Ivanović