1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nikad više „grčki Gvantanamo“?

Slike severnoafričkih izbeglica koji brodovima pokušavaju da se domognu evropskog kopna, pretrpani kampovi na Malti i u Grčkoj, jasno su stavili do znanja da EU mora da preispita važeća pravila za prijem izbeglica.

Izbeglice na Kritu

Izbeglice na Kritu

Ridigeru Fajtu se još uvek vrti u glavi kada se seti scena iz izbegličkog kampa. Ovog nemačkog socijaldemokratu i poslanika u nemačkom Bundestagu, šokirali su prizori kada je pre nekoliko dana posetio izbeglički kamp Filako na grčko-turskoj granici. Neki posmatrači ovaj prihvatni centar nazivaju „Gvantanamo Grčke“.

„Smeštaj izbeglica se može označiti kao katastrofalan i neljudski. U jednoj prostoriji smešteno je po 20, 30 ili 40 osoba, u potpuno neprihvatljivim uslovima kada je reč o sanitarnom čvoru. Delimično nemaju ni grejanja, tople vode i to čak i do šest meseci“, priča Fajt.

Spoljna granica Evropske unije na grčkoj teritoriji, duga je 150 kilometara, a za izbeglice iz Avganistana, Iraka i Somalije postala je poslednjih godina glavni ulaz u Evropsku uniju, navodi organizacija za zaštitu ljudskih prava „Hjuman Rajts Voč“. Godišnje, 500.000 ilegalnih migranata dolazi u Evropu, procenjuju eksperti. Oko 90 odsto njih ulazi preko tursko-grčke granice. Samo deset odsto, uglavnom Alžiraca, Tunižana i Libijaca odlučuje se za opasni put preko Sredozemnog mora.

Za solidarnost unutar EU

Prihvatni centar u Atini

Prihvatni centar u Atini

Preopterećenost grčkih službi može se izbeći samo ukoliko 27 članica Evropske unije pokažu više solidarnosti i ako bolje sarađuju sa direktnim susedima. Sporazum „Dablin II“, koji je do sada bio zajednička osnova za evropsku politiku prema azilantima, u oba slučaja ne nudi pravo rešenje, smatra Maraj Pelcer, pravni stručnjak organizacije za pomoć izbeglicama „Pro-azil“:

„Evropska unija je dablinskim sistemom stvorila sistem prema kojem je država u koju je izbeglica najpre ušao, odgovorna za postupak obrade zahteva za azil. Tako na primer, izbeglice koje završe u Nemačkoj, bivaju vraćene na Maltu, u Mađarsku ili Grčku, gde je situacija posebno dramatična. Mi se zalažemo za solidarniji postupak u koji će se uključiti i Nemačka, a ne da se odgovornost prebacuje samo na države u kojima su spoljne granice EU.“

Baviti se uzrokom, a ne posledicama

Evropska unija ostavila je sebi vremena do 2012. godine da temeljno reformiše zajednički sistem tretmana azilanata. Evropska komisija želi da više zaštiti izbeglice i da im da veća prava. Međutim, u prvom redu Nemačka i Velika Britanija nisu spremne na veće ustupke. U poslednje vreme vodi se diskusija o tome kako da se umreži politika EU prema azilantima i saradnja u oblasti razvoja nerazvijenih zemalja. Predloženo je da se suzbiju posledice zbog kojih izbeglice napuštaju svoju zemlju.

Prvi pilot-projekti realizovani su na Zelenortskim ostrvima, u Moldaviji i Gruziji. Te zemlje obavezale su se da će preduzeti mere protiv falsifikovanja viza i ilegalne migracije, a zauzvrat im je EU obećala projekte za razvoj.

Međutim, taj način regulisanja politike prema azilantima i izbeglicama nije rešenje. Evropska unija će se u predstojećoj reformi zakonodavnih pravila prema azilantima morati pobrinuti i o boljoj koordinaciji zajedničkih standarda. Za Ridigera Fajta to znači da se prilike koje vladaju na grčko-turskoj granici, više ne smeju dozvoliti u Evropi.

Autori: Rihard Fuks / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM