1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nije sve u glamuru, ima nešto i u prodaji ulaznica

Kan jeste glamurozniji, a Venecija toplija. Ipak, mnogi vole Berlin. I Berlinale koje se održava po 64. put. Program, tvrde mnogi, dugo nije bio „tako jak“.

I pored velike tradicije i bogatog filmskog programa, Berlinale (festival A-kategorije) zapravo je gotov uvek, iz godine u godinu, drugačiji. Organizatori su očigledno vešti, i ne ponestaje im ideja. Gotovo uvek im polazi za rukom da osveže šarm jedinstvenog „filmskog planetarijuma“, u koji se nemačka prestonica svake zime pretvori na desetak dana.

Ali nije uvek bilo tako. Na ideju o glamuroznom filmskom festivalu, koji bi parirao Kanskom, krajem 40-tih godina prošlog veka došao je Oskar Martej, koji je u američkog vojnoj vladi za Nemačku (OMGUS) bio zadužen za film. Par godina kasnije, 6. juna 1951. godine, Nemci dobijaju prvo Berlinale, koje otvara Hičkokova „Rebeka“. Mada je istočni deo grada na to odgovorio svojim Festivalom narodno-demokratskih filmova.

Berlinale nije uvek bilo okrenuto publici

Krajem 60-ih, na Berlinale stižu teške političke teme: rat u Vijetnamu i pružanje ruke pomirenja Istoku, koje je proisteklo iz politike predsednika Vilija Branta. Nekoliko godina kasnije, tokom 70-ih, repertoaru tog filmskog festivala pridodato je i par sovjetskih naslova.

Jugoslovenski reditelj Želimir Žilnik osvojio je Zlatnog medveda 1969. godine za film „Rani radovi“

Jugoslovenski reditelj Želimir Žilnik osvojio je Zlatnog medveda 1969. godine za film „Rani radovi“

Do 1976. godine, glavnu reč u organizaciji i programu Berlinala imao je Alfred Bauer, istoričar filmske umetnosti. Njegovu funkciju preuzima publicista Volf Doner, koji unosi mnoštvo promena u najvažniji filmski događaj Nemačke. Umesto letnjeg, Berlinale dobija zimski termin i nove programske sekcije. Te reforme su doprinele i izmeni njegovog profila. Berlinale je vremenom, od glamuroznog filmskog festivala na kojem se okupljaju velike filmske zvezde, prerastao u kulturno dešavanje, okrenuto ljubiteljima filmske umetnosti. Doduše, crveni tepih je i dalje tu, ali je broj posetilaca, sasvim običnih građana, višestruko je uvećan. Zbog toga je Berlinale, najveći filmski festival, okrenut publici, sa preko 300.000 prodatih karata.

Neobična mesta za projekcije filmova

Neka stara, ali i neka nova „bioskopska zdanja“ ugostiće gotovo pola miliona gostiju iz svih krajeva sveta. Ovoga puta, među njima je i jedan zatvorski kompleks! Desetog februara će u berlinskom zatvoru „JVA Tegel“ (doduše na mobilnom filmskom platnu), biti prikazan film nemačkog reditelja Georga Nonenmahera „Raumfahrer“, koji upravu tu tragao za dobrom filmskom pričom o prestupnicima, koje iz jednog zatvora u drugi, i od „sudnice do tamnice“, redovno vozi autobus.

Ostalih 408 naslova koji se mogu videti na ovogodišnjem festivalu, zatvorenici u Tegelu neće videti. A time će, sasvim izvesno, puno propustiti: pre svega raznovrsne filmske produkcije sa različitih kontinenata, dirljive, fascinantne, ali i goruće aktuelne filmske naslove. I, naravno, čitav niz holivudskih i evropskih zvezda, koje će se prošetati crvenim tepihom, postavljenim ispred Berlinalske palate.

Scena iz filma „The Grand Budapest Hotel“ Vesa Andersona kojim je otvoreno Berlinale

Scena iz filma „The Grand Budapest Hotel“ Vesa Andersona kojim je otvoreno Berlinale

Nezavisno od brojnih zvučnih imena, čiji boravak u Berlinu, filmskom festivalu daje i onu neizbežnu, glamuroznu dimenziju, daleko važniji je, svakako, takmičarski program 64. Berlinala, i ostvarenja, kao i njihovi protagonisti, koji će biti nagrađeni Zlatnim i Srebrenim medvedima. U trci za prestižnu nagradu je dvadeset filmova. Pri tome, program festivala ove godine, ima snažan pečat kineske, ali i nemačke filmske produkcije. Čak tri nezavisne azijske produkcije, donose životne priče sasvim običnih ljudi, koji žive daleko od urbanih sredina.

Nemačka kinematografija u ofanzivi

Ovogodišnje Berlinale ukazuje i na pozitivan razvoj nemačke kinematografije. Samo u takmičarskom delu programa biće prikazana četiri nemačka filma. Poslednji put je takva zastupljenost Nemaca „na domaćem terenu“ zabeležena davne 1986. godine. Nemačka dominacija je ovoga puta zanimljiva, utoliko pre što su naslovi raznovrsni i po tematici i po estetici. Dominik Graf predstavlja svoju istorijsku filmsku priču, koja se vrti oko Fridriha Šilera. Edvard Berger predstavlja se pričom o dvojici dečaka, koji traže majku po današnjem Berlinu. Ditrih Brigeman u 14 strogih slika prenosi stanje duše mlade protagonistkinje koju muče religijske dileme. A Feo Aladag portretiše vojnika misije ISAF na ratištu u Avganistanu i otvara pitanja o ljudskom dostojanstvu, humanosti i poverenju.

I filmsko ostvarenje, kojim je Berlinale u četvrtak, 6. februara, svečano otvareno, „The Grand Budapest Hotel“ Vesa Andersona, ima veze sa Nemačkom. Sniman je u Gerlicu, zbog čega je taj film u društvu brojnih zanimljivih koprodukcija. Film tematizuje istoriju Evrope – to je dvosmislena tragikomedija sa glumačkom ekipom, punom zvučnih imena. Radnja filma događa se između dva svetska rata, a hotelski foaje pretvara se u svetsku pozornicu.

Žiri pred teškim zadatkom?

Na koji kraj sveta će otići Zlatni medved – o tome će odlučiti osmočlani žiri kojim predsedava američki producent Džejms Šamus („Brokeback Mountain“, „Lost in Translation“). Odluka sigurno neće biti donesena olako, jer sastav stručnog žirija, odslikava mešavinu raznih kultura, svetova, ali i filmskih škola. U žiriju sede i dvostruki oskarovac Kristof Valc, producent filma „Džejms Bond“ Barbara Brokoli, iranska rediteljka i umetnica Mitra Farahani i glumica iz Azije, Toni Leung.

Žiri ovogodišnjeg Berlinala neće imati lak posao

Žiri ovogodišnjeg Berlinala neće imati lak posao

Svakako da je Berlinale mnogo više od 20 filmova u takmičarskog delu programa, u okviru kojeg će (van konkurencije) biti prikazan i film „The Monuments Men“ Džordža Klunija, koji se bavi potragom za otetim umetničkim predmetima. Sekcije „Forum“ i „Panorama“, kao i obično, omogućavaju dobar uvid u aktuelnu „Art House“ produkciju – bilo da je reč o filmovima sa političkim osvrtom, o snalaženju u surovoj realnosi, o ljudskim pričama onih koji se svim snagama bore za svoja prava i brane od zlostavljanja i ugnjetavanja, ili nemoralnih koncerna.

Nagrada za životno delo

U raznim selekcijama ovogodišnjeg Berlinala, mogu se pogledati i filmovi o holokaustu. Jedan od njih je dokumentarac „Concentration Camp Factual Survey“ o logoru Bergen-Belsen. To je ostvarenje na kojem je 1945. radio i Alfred Hičkok. U međuvremenu ga je dovršio londonski „Imperial War Museum“. Sekcija „Retrospektiva“ posvećena je estetici senki i filmskom svetlu, a na velikom Evropskom tržištu filma (European Film Market) i ove godine će se, kao i svake, diskretno sklapati poslovi.

U iščekivanju dobitnika, jedan vlasnik berlinskog Medveda već je sada poznat, a to je britanski režiser Ken Loah, kojem će biti uručena nagrada za životno delo.

Autori: Silke Bartlik / Jakov Leon
Odg. urednik: Ivan Đerković

DW.COM