Nije svako mesto za odmor

Prvo ono najvažnije: taoci oteti u Egiptu su na slobodi. Oni i članovi njihovih porodica više ne moraju da se boje za živote. Svi mogu s olakšanjem da odahnu, jer je sve moglo da se završi drugačije.

Ipak, očigledno je da mere bezbednosti u regionu nisu dovoljne. Oficir koji je trebalo da brine o sigurnosti turista, nije mogao da preduzme ništa protiv napadača. I on je kidnapovan. Sada je na egipatskim nadležnim institucijama da preduzmu mere, kako bi se sprečilo da se još jednom nanese šteta ljudima, ali i da sopstvena turistička branša ne trpi veće posledice.

Turisti iz Evrope i drugih zemalja koji planiraju putovanje u Egipat, ubuduće bi prvo detaljno trebalo da se raspitaju o bezbednosnoj situaciji. Mnoge vlade, pa tako i nemačko Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu, redovno saopštavaju informacije koje mogu biti važne po život, a na koje mnogi turisti često ne obraćaju pažnju.

Rad kriznog menadžmenta pod znakom pitanja

Sa kritikama takođe mora da gleda i na rad kriznog menadžmenta u nekim od zemalja koje su radile na oslobađanju talaca. Bez sumnje da oslobađanje talaca predstavlja uspeh, čak i uspeh međunarodne saradnje, ali u protekloj nedelji stekao se utisak da svi koji su radili na oslobađanju, nisu bili dovoljno svesni koliku odgovornost snose za živote talaca. Tako je egipatski ministar spoljnih poslova Ahmed Abul Gheit prebrzo najavio oslobađanje otetih pa je je kritikovan čak i iz redova svoje vlade.

Ministar unutrašnjih poslova Čada Mahamat Hisene je u jednom intervjuu za Dojče vele rekao da taoci „sasvim sigurno nisu u njegovoj zemlji“ i da su takve izjave samo „zavera“ i „medijska kampanja“ iz Sudana. To je možda i tačno, ali ipak je čudno da jedan ministar misli da ima pod kontrolom i najudaljenije, pustinjske delove svoje zemlje i da se neke vlade ne ustručavaju da jednu otmicu iskoriste u sopstvene političke svrhe.

Sa kritikama mora da se gleda i na način izveštavanja pojedinih medija, kako zapadnih, tako i arapskih i egipatskih televizijskih stanica. Postavlja se pitanje: da li bi otmica privukla toliko medijske pažnje da većina talaca ne potiče iz zapadnih zemalja?