1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nije problem pomoć, već vraćanje dugova

EU želi da postavi moćan finansijski štit koji bi tržištima sugerisao: možemo da spasemo Španiju. Ali države koje snose najveći deo troškova tog finansijskog štita, ili kišobrana, poput Nemačke, koče taj proces.

default

Sada je jedna zemlja ispod kišobrana – Irska, a sredstva ni približno nisu iskorišćena, tvrdi Angela Merkel

Kišobran trenutno vredi 750 milijardi evra. Ali, kada će morati da se poveća, i za koliko, pitanje je o kome će 17 država evro-zone i Komisija Evropske unije raspravljati na sutrašnjem samitu u Briselu.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo smatra da bi trebalo povećati sredstva u fondu za pomoć najzaduženijim članicama evrozone, koji je nazvan „kišobran spasa“, kancelarka Angela Merkel misli da za to nema razloga. Kancelarka, naime, smatra da će svako povećanje sredstava u fondu u kome je trenutno 750 milijardi evra ići na teret nemačkih poreskih obveznika.

Euro-Finanzminister diskutieren Rettungsschirm

Ministri finansija zemalja evrozone raspravljaće u Briselu o povećanju fonda za spas ugroženih članica

„Sada je jedna zemlja ispod kišobrana – Irska, tako da sredstva ni približno nisu iskorišćena. Ponavljam da podržavamo evro i učinićemo sve što je neophodno“, kaže Angela Merkel.

U Evropskoj komisiji, opet, misle da je kišobran suviše mali da bi se umirili nepoverljivi investitori koji računaju na to da ni Portugalija i Španija neće moći da otplaćuju dugove. „Komisija smatra da bi trebalo povećati sredstva kišobrana spasa i time proširiti mogućnosti delovanja“, kaže komesar za monetarna pitanja Oli Ren.

„Solidarnost nije jednosmerna ulica“

U stvari, od 750 milijardi evra može da se koristi 460 milijardi, ostalo su garantije. Barozo bi da poveća kišobran kako bi se spremno dočekala eventualna sledeća kriza, nemački ministar finansija Volfgang Šojble zahteva da se prvo raščisti ko će platiti račun. „Jasno smo saopštili da nismo spremni da povećamo sredstva za pomoć, ako sve članice evrozone, trenutno ih je 17, ne preuzmu svoj deo. Već sam rekao: solidarnost nije jednosmerna ulica.“

Sporovi oko kišobrana spasa skreću pažnju sa prave teme, smatra profesor sa Oksforda Klemens Fist. „Proširenje kišobrana spasa vodi mimo cilja. Ponašamo se kao da je sve pitanje likvidnosti, da je potrebno obezbediti novac za nekoliko zemalja i sve će opet biti u redu. Problem nije u tome što nema dovoljno kredita za Irsku ili Grčku, nego u tome što te zemlje verovatno nikada neće moći da otplate dugove“, smatra profesor Fist. Prema njegovom mišljenju, te države će kad-tad biti primorane da reprogramiraju dugove koje će morati da preuzmu poverioci i druge članice evrozone, dakle poreski obveznici.

Autori: Bernd Rigert / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

  • Datum 03.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QxsQ
  • Datum 03.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QxsQ