Ni otpor Rusije neće sprečiti Asadov kraj

Frankfurter algemajne cajtung piše: „Sirijski građanski rat – jer o tome mora da počne i tako da se govori – i dalje se odvija iza zida koji sprečava protok vesti. Asadov režim ne dozvoljava da mu posmatračka misija Arapske lige gleda u karte, a informacije koje daje opozicija je teško proveriti. I dezinformacije spadaju u sredstva koja se koriste u ovom sukobu. To što se borbe odvijaju samo nekoliko kilometara od predsedničke palate u Damasku, kao da ipak ukazuje na dalju eskalaciju. Arapska liga je očigledno promašila cilj i sada se uzda u dalje napore svetske zajednice.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) piše da je u „Savetu bezbednosti održana još jedna vanredna sednica kako bi se zaustavilo ubijanje u Siriji. Ali, Bašar al Asad se još nikada nije mnogo obazirao na upozorenja, pogotovo kada mu Rusija i Kina pružaju podršku. Osim toga, sredstva Zapada su vrlo ograničena. Novi rat bi enormno opteretio NATO. A i izgledi na uspeh su neizvesni, kao što su već pokazala gorka iskustva u Iraku i Avganistanu. Iz Bagdada su tek nedavno povučeni poslednji strani vojnici. Američki predsednik Barak Obama neće rizikovati živote novih vojnika u Siriji.“

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg) uveren je da će „sukob u Siriji biti rešen u samoj zemlji i arapskom svetu. Cena je visoka jer Asadov režim nemilosrdnom žestinom postupa protiv opozicije. I pored toga, nasilje se mora obustaviti. Iako je sirijski vlastodržac i dalje na vlasti, u ovom sukobu se pojavilo i nešto novo: Arapska liga je protiv njega; prvi put u svojoj istoriji, ta organizacija nije samo jevtina bina za nastupe despota, već je dostojna svoje odgovornosti. Iako još nema željenih rezultata, na kraju ni 'njet' iz Moskve neće moći da spreči Asadov kraj.“

Mnogi listovi pišu i o rekordno malom broju nezaposlenih u Nemačkoj.

Miteldojče cajtung (Hale): „U privredi vlada razum. Plate oko kojih su pregovarali poslodavci i sindikati orijentišu se na produktivnost. Zbog toga su firme konkurentne. Taj politički i ekonomski sistem, koji stalno pokušava da nađe rešenja koja su rezultat pregovora, nije uvek bio cenjen. 2003, Nemačka je još bila etiketirana kao 'evropski bolesnik'. Ali, u krizi se uvek dobro pokazivala.“

Merkiše algemajne (Potsdam): „Situacija na nemačkom tržištu rada dugo nije bila ovako dobra. Preduzeća imaju dovoljno narudžbi; ona zapošljavaju nove radnike. Demografski gledano – više starijih građana odlazi u penziju nego što mladih pristiže na tržište rada – tako da ima manje lica koja traže posao nego što je to bio slučaj pre 20 godina. Zato se može očekivati da se posle uobičajenog – sezonski uslovljenog – povećanja broja nezaposlenih u januaru, brojke ipak i dalje poboljšavaju. Doduše, treba imati u vidu da se i dalje dobar deo radnih mesta nudi u takozvanom sektoru minimalnih plata.“

Zidvest prese (Ulm): „Evropski susedi nam zavide zbog broja nezaposlenih. Obrnuto gledano, ako zamislimo da u Nemačkoj čak trećina mladih nema posao, kao što je to slučaj u južnijim zemljama, to zvuči zaista nadrealno. Mada je to za Španiju ili Portugaliju gorka realnost. A i prosečna nezaposlenost je na nivou Evropske unije bitno veća. Zašto je to tako? Izgleda da je razvoj plata u Nemačkoj poslednjih godina zaista bio umeren, a tržište rada je postalo fleksibilnije.“

Pripremio: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović