1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Niču kuće od plastičnih flaša

Kuća od plastičnih flaša? zvuči otkačeno, ali u Nigeriji, takve kuće se već prave. Princip je jednostavan i efektivan: prazne flaše pune se peskom i šutom, slažu se jedna na drugu i onda se ozidavaju glinom i malterom.

default

Praktično i izdržljivo

Konstrukcija se učvršćuje žicom/kablom od najlona. Gradeći kuće na taj način, stolar Andreas Fruze hoće da štiti životnu sredinu i ponudi perspektivu ljudima koji žive u siromaštvu.

Andreas Fruze je zato pre deset godina osnovao firmu EKO-TEK u centralno-američkoj državi Hondurasu. Firma je od tada izgradila preko 50 zdanja širom sveta. Ona su preživela i zemljotrese jačine 7,3 Rihtera. Pa ipak, reakcije na Fruzeov projekat su obično suzdržane. Ljudi teško mogu da poveruju u to da taj projekat funkcioniše. Ali Fruze kaže da sumnjičavost često budi i radoznalost: "To dovodi do toga da mnogo ljudi dolazi na gradilište. Tu na licu mesta možemo da im pokažemo kako mi to radimo i da naš materijal - jedna obična plastična flaša, može da izdrži mnogo više od standardne cigle."

Fruze je pre godinu dana odlučio da isti projekat započne u Africi. U Ugandi je izgradio cisternu za vodu. Zajedno sa Udruženjem za razvoj obnovljive energije (DARE) počeo je novi projekat u Nigeriji. U Kaduni je izgrađena za sada prva kuća od plastičnih flaša u Africi. Flaše za izgradnju Fruze je dobio od hotela, restorana, ambasada i običnih domaćinstava. Tako napravljene kuće ne štete životnoj sredini: struja se crpi pomoću solarne energije, a kuća će dobiti i sopstveni kanalizacioni sistem i sistem za preradu vode za piće.

Zaštita životne sredine i nova radna mesta

Nigeria Haus aus PET-Flaschen in Afrika Plastikflaschen statt Ziegel

Jedan od najvažnijih aspekata ovog projekta je obrazovanje mladih. Visoka stopa nezaposlenosti mladih u Nigeriji je veliki problem. "To je jedno bure baruta", kaže Jahaja Ahmed, vođa Udruženja (DARE). Mladi su frustrirani i osećaju se zapostavljeno od strane vlade. Završena škola im nije garancija da će naći posao.

Tu u pomoć priskaču DARE i EKO-TEK, kaže Jahaja Ahmed: "U najnovijim neredima nakon izbora nije učestvovao nijedan od naših dečaka". To su bili samo vandali. DARE je sa ulica sklonio 15 prosjaka i zaposlio ih na projektu. Pod nadzorom Andreasa Fruzea oni su učili kako pravilno da napune plastične flaše. Jahaja Ahmed smatra da bi nastavak rada na projektu izgradnje kuća od plastičnih flaša sigurno moglo puno mladih da se skloni sa ulice i na taj način , makar, smanjio potencijal za nasilje.

Sledeći korak: škola od flaša

Kaduna/Nigeria: Plastikflaschen statt Ziegel

Na duže staze u planu je da se izgradi centar za obrazovanje u Nigeriji. Tokom izgradnje kuća od plastičnih flaša, mnogo mladih iz regiona je steklo obrazovanje. Do sada je na projektu zaposleno 90 ljudi koji ranije nisu imali ni posao ni obrazovanje. Oni će voditi izgradnju škole od januara naredne godine i učiće svoje početnike kako da prave cigle od plastičnih flaša. Jedan od mladića zaposlenih na projektu kaže da nije verovao da može da radi sa ovakvom jednom tehnikom. Obrazovanje mu je podiglo samopouzdanje: "Ponosan sam što sam jedan od retkih u Africi koji znaju da vladaju ovom tehnikom. I ja ću ovo znanje preneti drugima."

Ko gradi kuće od plastičnih flaša takođe štedi i novac. Konstrukcija od PET ambalaže je znatno jeftinija od standardnih materijala za gradnju. U Nigeriji jedna cigla košta kao trećina prosečne dnevne zarade.

Most između Evrope i Afrike

 Kod ovakvih projekata finansiranje je uvek problem. Uprkos uspešnoj priči, firmi EKO-TEK je teško da nađe sponzore. Ovakve projekte uglavnom finansiraju privatne firme ili male zajednice. Za kuću od plastičnih flaša u Kaduni investicije su došle i iz Nemačke: projekat su podržale GLS banka i BINGO fondacija za životnu sredinu iz Donje Saksonije. Jahaja Ahmed se nada da će projekat dobiti više podrške i od vlade Nigerije. "Jer, takvi projekti nisu samo dobri po životnu sredinu i zato što nude radna mesta, već oni predstavljaju i most između Afrike i Evrope ", kaže Ahmed.

Autori: Merijam Laval / Tijana Milunović
Odg. urednik: Jakov Leon