1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Nezaposlenost smanjena. Ima li vlada ista s tim?

Ko je zasluzan za to sto je broj nezaposlenih u Nemackoj trenutno "samo" 4,085 miliona - zasto se raspadaju novcanice od 50 evra - kakva je razlika izmedju Slobodana Milosevica i Osame Bina Ladena?

default

Što se tiče opuštanja na tržištu rada, list Handelsblat iz Diseldorfa ovaj pozitivan razvoj ne vidi kao zasluge politike. „Nema konkretne odluke poslednjih jedanaest meseci koja bi bila zaslužna za poboljšanje situacije ne tržištu rada. No, velika koalicija to sebi pripisuje u zasluge. Ali, upravo taj politički razumljiv način tumačenja vodi u stalno ponavljanje grešaka na ekonomskom planu. Tako se povremeno povećanje prihoda u državnim kasama objašnjava kao uspeh reforme, što stvara iluziju povećanog manevarskog prostora i kao poseldicu ima strukturne probleme sutrašnjice.

I zaista, u znak potvrde pisanja regionalnog „Handelsblata“, veliki nadregionalni dnevni listovi na naslovnim stranama donose upravo vest o tome kako vlast smanjenje nezaposlenosti dovodi u vezu sa svojim pregalaštvom. Tako na naslovoj minhenskog „Zidojče cajtunga“ piše: kolicija (dve tačke) proboj na tržištu rada. No, ugledni dnevnici se ne daju zavarati. Ni, „Zidojče“, ni „Frankfurter algemajne cajtung“, koji na naslovnoj strani kao prvi komentar donosi tekst u kome piše: “Povoljne brojke ni u kom slučaju ne mogu da opravdaju slavopojke koje su odmah počeli da o svom radu pevaju političari velike koalicije. Kada generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije, Pofala, govori o “grandioznoj poruci za našu zemlju” i ove brojke reklamira kao uspeh vlade, on se podsmeva četvorim milionima koji zvanično traže posao, a ne treba zaboraviti ni dva miliona ljudi koji bi takođe rado radili, ali iz ovih ili onih razloga nisu obuhvaćeni statistikom. Za većinu takvih ljudi radno mesto je nešto što se baš kai pre nalazi u velikoj daljini.”, piše “Frankfurter algemajne cajtung”.

Berlinski list “Tagescajtung” ne preza od sarkazma. „Za kancelarku Merkel i ministra rada Minteferinga to niko ne bi rekao, ali sada gotovo da izgleda kao da su oni neki famozni ekonomisti“; piše komentator ovog lista na prvoj strani, i dodaje: „Naposletku, broj nezaposlenih se smanjio, prihodi od poreza rastu. Pitanje je samo: šta su njih dvoje tokom svog jednogodišnjeg boravka na vlasti učinili da podstaknu taj polet? Odgovor glasi: ništa. Naravno da oni vode nepodnošljive debate, kao što je ova o reformi zdravstva, ali one samo služe da bi simulirale neko delanje. Ima čak i odluka poput one o odlasku u penziju sa 67 godina, ali to je dugoročna reforma koja počinje tek 2012. Za „ovde i sada“ vlada nije odlučila baš ništa. 2006. je bila prva reformska godina ovog stoleća. A vlada ni dugove da pokuša da smanji. Sveža na vlasti, vlada nije želela da drastično kreše budžete, jer su neizbežni sukobi mogli da se predvide. Pa je prosto odlučeno da se 2006. uzmu rekordni krediti. I gle čuda: do očekivanih deficita nije došlo. Umesto toga, vlada je mogla da smanji nova zaduživanja. Očigledno je priovredi i radnicima dobro došlo to što ich je vlada ostavila na miru“, piše između ostalog u „Tagescajtungu.

I da pomenem još jednom „Zidojče cajtung“ koji danas donosi najsveobuhvatniji članak o temi koja ovih nedelja nemačkoj policiji zadaje dosta glavobolje: o novčanicama koje nestaju. Niko ne zna kako i zašto, ali veliki broj novčanica, najčešće od 50 evra, i najčešće na severu i istoku Nemačke, kada ih uzmete u ruke, počinje jednostavno da se raspada. Do sada je poznato više od 1500 takvih slučajeva, a zna se i da takve novčanice potiču iz određenih bankomata. Na nekima od njih policija je našla tragove sumporne kiseline. Dosadašnja istraga je pokazala i da je sa štamparijama Savezne banke sve u redu – što znači da su novčanice u dodir sa kiselinom došle tek po puštanju u promet. No, predsednik Evropske centralne banke, Žan Klod Triše, zna kako da razveje brige Nemaca. On je rekao da je 1500 dosadašnjih slučajeva raspadanja novčanica samo šačica u poređenju sa oko pet milijardi apoena koji su u opticaju u ovoj zemlji.

A u separatu istog lista dva novinara ćaskaju sa američkim doplomatom Ričardom Holbrukom, koga našim slušaocima ne treba posebno predstavljati. Jedno od pitanja Holbruku koji je diplomatiju svojevremeno uporedio sa džezom, glasi: Kakva je razlika između Bina Ladena i Slobodana Miloševića? A Holbruk je ovako odgovorio: „Milošević je bio predsednik zemlje koju su priznavale SAD i EU. Imao je da brani svoj posed: glradove, svoju infrastrukturu, svoju vojsku, privredu. On je pokušao da očuva Jugoslaviju kao srpsku imperiju. Bin Laden ne želi ništa da gradi, njegov cilj je uništenje. On je zajednički neprijatelj svih civilizacija, uključujući i islam. On mora biti izolovan i uništen, njegova ideologija isto tako. A to će dugo trajati“, veli Holbruk za magazin „Zidojče cajtunga“.

  • Datum 03.11.2006
  • Autor stampu prelistao: Sasa Bojic
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8OA
  • Datum 03.11.2006
  • Autor stampu prelistao: Sasa Bojic
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8OA