Nezaposleni - lenjivci ili očajnici? | Izbor iz štampe | DW | 21.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nezaposleni - lenjivci ili očajnici?

Pomoć za nezaposlene, u Nemačkoj poznata kao Harc-IV, mnogima je osnovni izvor prihoda. Međutim, u jakoj nemačkoj ekonomiji, kakvo opravdanje ti ljudi imaju za svoju nezaposlenost?

U novom izveštaju nemačkog Zavoda za zapošljavanje navodi se da je u toku ove godine izrečeno rekordnih milion kazni primaocima pomoći za nezaposlene. To znači da je iznos pomoći (približno 400 evra mesečno) umanjen, najčešće zbog propuštenih termina u Centrima za zapošljavanje. To je izazvalo negodovanje u javnosti i sve češće se čuju stavovi da nezaposlenima prosto prija da žive o tuđem trošku.

Mladi najčešće propuštaju termine na Biroima za zapošljavanje

Mladi najčešće propuštaju termine na Biroima za zapošljavanje

Lauzicer rundšau smatra da je dužnost nezaposlenih da poštuju pomoć koju plaćaju svi građani: „Izgleda kao da su sve predrasude potvrđene – 'dugoročno nezaposleni su lenštine i provlače se tuđoj grbači gde god stignu'. Samo polako – kvota zloupotreba i dalje je veoma niska i istina je mnogo složenija. Pre svega: jedino ako dobiju ponudu za posao, nezaposleni mogu da naprave prestup, odnosno da odbiju posao ili da propuste zakazani sastanak kod agenta za zapošljavanje. Budući da tržište rada u Nemačkoj dobro stoji, verovatnoća da se takvi propusti dese, veća je nego ranije. To pokazuje i statistika – procenat kažnjenih najniži je u Bremenu, a taj grad-pokrajina je u vrhu po nezaposlenosti. Ukratko, gde nema posla, nema ni termina za razgovor, pa nema ni kazni.“

I Algemajne cajtung iz Majnca piše da je ova vest „raspirila predrasude najgore vrste: 'sve su to lenštine, koje o trošku države, odnosno poreskih obveznika, dobro žive, makar i bez prevelikog luksuza. Dobro je da su ih konačno uhvatili na delu'. Ali ako se udubimo u problem, statistika kaže da se skoro 97 odsto od 4,35 miliona korisnika pomoći uredno pridržavaju prava i propisa. I među onima koji su za tri meseca kažnjeni odbitkom do 30 procenata, samo je jedna sedmina aktivno odbila posao. Znači, sve je u najboljem redu? Reč je o još jednoj statistici koja više krije nego razjašnjava i objašnjava? Na žalost, ne, jer se većina kažnjenih nije ni pojavila u Centrima za zapošljavanje, da bi razmotrila ponude za posao, iako ih, bar za sada, ima dosta. To može da znači da su se stotine hiljada ljudi već pomirile sa tavorenjem na margini društva i, uprkos teškoćama i mogućim kaznama, zapravo im je svejedno da li im neko nudi priliku da zarade za hleb. Ako je to zaista tako, potrebno je više od sankcija da bi se nešto preduzelo protiv dugoročne nezaposlenosti tako velikog broja ljudi. Potrebno je zalaganje svih nas – da ih ubedimo da, ako ne odustanu, i dalje imaju budućnost.“

Neslavni rekord

Noje vestfališe iz Bilefelda napominje da su neke vesti namenjene tome da izazovu prezir: „I sam Zavod za zapošljavanje poziva na oprez. Kažnjeno je oko 3,2 odsto od 4,35 miliona radno sposobnih korisnika pomoći za nezaposlene, a gotovo 97 procenata se drže pravila i primaju svoju malu svotu novca u punom iznosu. Osim toga, kompetenti i profesionalni državni organi sada su uključeni u istragu o prekršiocima. To je, uz veći broj ponuda za posao, dovelo do statističkog povećanja zloupotreba. Ostaje nam da se nadamo da će Savezni zavod predstaviti svoje uspehe u zapošljavanju podjednako ponosno kao svoju stopu kažnjavanja.“

Uzeti broj i otići na savetovanje - to je dužnost nezaposlenih, smatraju u listu Merkiše odercajtung

Uzeti broj i otići na savetovanje - to je dužnost nezaposlenih, smatraju u listu Merkiše odercajtung

Rajn cajtung iz Koblenca: „Tržište rada u Nemačkoj raste već dve godine. Postoje mnogobrojne ponude za zaposlenje, što znači i mnogo razgovora za posao na koje se nezaposleni pozivaju. Ako pojedinac ima više zakazanih termina, može češće i da neopravdano odsustvuje. (...) Da ove kazne mogu da ispune svrhu, pokazuje pre svega povećanje zloupotreba u grupi mlađih od 25 godina. To su često mladi ljudi bez diplome, sa slabom perspektivom, njihova poslednja šansa da pronađu radno mesto je uz agenta za zapošljavanje u Centru za zapošljavanje. Bez nekog sredstva pritiska tu se ne bi moglo postići skoro ništa.“

Merkiše odercajtung iz Frankfurta na Odri: „Pozitivno je to što se smanjio broj dugoročno nezaposlenih koji odbijaju poslove. Više od dve trećine kazni izrečene su zbog propuštenih termina. Međutim, razlog za brigu je to što savetovanja i razgovore za posao propuštaju pre svega mladi ljudi. I to mnogi po više puta. Iako levičari govore o „zvanično propisanoj bezdušnosti“, primaoci pomoći za nezaposlene imaju dogovor sa Zavodom za zapošljavanje i njihova je dužnost da idu na termine za savetovanja, pišu prijave i posećuju posredovane intervjue za posao. Radi sopstvene budućnosti.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković