Nezadovoljni radnici Evrope

Noje osnabriker cajtung: „Prvomajski moto Saveza nemačkih sindikata – ’Dobar posao u Evropi’ bio je dobar izbor. Pogled preko nacionalnih granica je potrebniji nego ikad. Nikada pre svetska ekonomija nije bila tako usko povezana i nikada ranije, pre svega Evropljani nisu bili privredno tako usko povezani kao danas. U tom smislu, zahtevi sindikata za većim zapošljavanjem i poštenom zaradom i u drugim državama su izraz međunarodne solidarnosti. Postoji direktna veza između uspeha nemačkog izvoza i blagostanja radnika u Evropi, jer što je više ljudi koji su slabo plaćeni ili uopšte nemaju posao, opada i potražnja za robom široke potrošnje, uslugama ili mašinama. Pomoć evropskim partnerima koji su pogođeni krizom zato skoro uvek znači i pomoć nemačkim firmama. Posle spasavanja banaka i stabilizacije monetarne unije, evropski krizni menadžment morao bi da se pozabavi i podsticanjem privrednog razvoja i zapošljavanjem u čitavoj Evropskoj uniji. Nije sve u investicionim programima. Takođe je potrebno sprovođenje strukturalnih reformi, kao što su smanjenje birokratije i povećanje efikasnosti u ekonomiji.“

Mitelbajeriše cajtung: „Sindikati zahtevaju povećanja plata i više obaveza za poslodavce. U južnoj Evropi su protestovali milioni radnika. Šta je svima njima zajedničko? Nezadovoljstvo, bez obzira da li su zaista ili se samo osećaju uskraćenima. Oni, velika većina društva, više ne mogu da podnesu to što se decenijama sve više kapitala koncentriše u sve manje ruku. Radnici i mali preduzetnici postali su nemoćni – kao putnici prisiljeni na dijetu, dok, istovremeno, kapetanima i oficirima stomak ne prestaje da raste. Oni su brod nasukali na greben, a putnici marljivo moraju da izbacuju vodu i začepe rupe.“

Juliji Timošenko (ne) pomaže bojkot

Povodom rasplamsale diskusije o slučaju bivše ukrajinske premijerke Julije Timošenko i Evropskog prvenstva u fudbalu, Merkiše odercajtung piše: „Iscrpljujuće je što gotovo svi misle da moraju nešto o toj temi da kažu. Političari svih nivoa ubacuju svoje začine, sportski funkcioneri zahtevaju od fudbalera da zauzmu kritičku poziciju, policijski sindikat se vidi spremnim za promenu mesta održavanja prvenstva, UEFA i Fudbalski savez Nemačke odlučno odbacuju takvu mogućnost. Glavno je da se nešto kaže. Nije bitno šta. Međutim, i to je podnošljivije od reakcija iz pojedinih evropskih država: Francuska, Engleska, Grčka ili Švedska ćute. Baš kao i predsednik Janukovič. On je već danima povučen. Politički bojkot jedne sportske manifestacije jeste mirno i moćno sredstvo, koje će koristiti da se ukaže na zlostavljanje. Sada je na redu da se izjasni vođstvo Ukrajine.“

Štutgarter nahrihten: „Teško oboleloj bivšoj premijerki Juliji Timošenko neće pomoći bojkot sportske manifestacije. U tom slučaju bi pažnja javnosti bila preusmerena na utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu u Berlinu, Minhenu ili Štutgartu. To je još jedan od razloga zašto bi turnir trebalo da ostane u Ukrajini. Na licu mesta fudbal ima veće šanse da joj pomogne.“

Zidvest prese: „Potpuno je ispravno kada nemački političari šalju jasne signale vladi Viktora Janukoviča. Građanska i ljudska prava su u njegovoj zemlji – ne samo u slučaju Julije Timošenko – teško povređena. Pred tom činjenicom niko ne bi trebalo da zatvara oči, bez obzira što se tamo održava Evropsko prvenstvo u fudbalu. Janukovič i oligarsi koji stoje iza njega, nažalost, ignorišu zahteve koji stižu iz Evrope, kojima se u međuvremenu priključio i predsednik SAD Barak Obama. Situaciju u Ukrajini ne čini boljom ni kritika iz Moskve o nehumanim ljudskim uslovima. Putinova Rusijavodi sa Kijevom spor oko isporuke gasa i imala bi interesa da oslabi tu bivšu Sovjetsku republiku kako bi proširila svoju uticajnu sferu. To bi, međutim, moglo da se ne dopadne Zapadu, koji neprestano podržava širenje demokratije u toj strateški važnoj zemlji. Zato pozivi na bojkot nisu dovoljni. Jednako važno bi bilo i pokušati sa nekom vrstom tihe diplomatije izvući Janukoviča iz rupe u koju se zavukao“.

Pripremio: Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković