Nevladine organizacije o suočavanju sa prošlošću u Hrvatskoj

Njihovo zapažanje potvrdio je i Amnesty International Hrvatske. Ratni zločini počinjeni nad Srbima u Hrvatskoj za vreme Domovinskog rata i dalje se gotovo uopšte ne procesuiraju, ocenjuju nevladine organizacije Documenta i Amnesty International Hrvatske.

Ono na šta Hrvatskoj zameraju nevladine organizacije i Evropska komisija poslednjih godina, navodi se i u najnovijim izveštajima o stanju ljudskih prava, primera radi da je i 13 godina nakon rata stanje ljudskih prava u Hrvatskoj još pod uticajem ratnog nasleđa, posebno u pristupu ratnim zločinima i odnosu prema nacionalnim manjinama. Beleži se, ipak, određeni pomak kao u slučajevima procesuiranja generala Ademija i Norca zbog ratnih zločina u Lici te proces protiv Glavaša zbog zbivanja u Osijeku.

Zločini iz devedesetih još u fazi predistražnih radnji?

Za koordinatorku u organizaciji Documenta Vesnu Teršelič nedopustivo je da su zločini sa početka devedesetih još uvek u fazi predistražnih radnji:

„Obitelji žrtava svakako očekuju aktivniji rad i očekuju podizanje optužnica“, kaže ona.

Documenta i Amnesty International posebno ističu slučaj Siska, gde je ubijeno oko sto civila srpske nacionalnosti, a do danas niko nije kažnjen. Documenta stoga od pravosudnog sistema traži - jačanje istražnih centara za utvrđivanje ratnih zločina, intenziviranje istraga, analizu presuda donesenih u odsustvu i obustavi kaznenih postupaka primenom Zakona o amnestiji, bolju potporu svedocima i uvažavanje interesa žrtava te razvijanje regionalne saradnje u otkrivanju i kažnjavanju zločinaca.