(Ne)uspela ″destaljinizacija Gruzije″ | Evropa | DW | 11.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

(Ne)uspela "destaljinizacija Gruzije"

Gruzijski stav prema Josifu Staljinu dosledno je protivrečan. Sukob oko ogromnog spomenika u njegovom rodnom gradu, Goriju, koji su okupirali Rusi 2008. godine, postao je ilustracija nacionalne šizofrenije.

default

Muzej u Goriju

Nekim Gruzijcima se ne sviđa što u centru Gorija postoji Staljinov muzej. Genati, turistički vodič iz Tbilisija, gruzijske prestonice, ne voli da ulazi tamo. “Ovde mi se baš i ne dopada,” kaže on. “Osećam se čudno na ovom mestu.” Ipak, muzej je tamo, u sred ove male zemlje na Kavkazu, manje –više isti onakav kakav je zamišljen pre 62 godine. Kako je prvobitno bio nazvan kao Istorijski muzej, neki su posumnjali u njegovu pravu funkciju, pošto je Josif Staljin odabrao da se muzej sagradi pored skromne kuće od cigala u kojoj je on rođen – a koja je fino očuvana i zaštićena elementima bombastičke kamene skulpture.

Stalin-Statue in Gori, Georgien

Staljinov spomenik, Gruzija

Ovih dana, muzej izgleda više kao veliko, pomalo bajato svetilište. Staljinova životna priča je ispričana kroz organizovane hronološke detalje sa uvećanim fotografijama, dugim naslovima, kao i nizom relikvija – tu su naškrabana poezija iz tinejdžerskih dana, kofer mladog revolucionara koji je nosio prilikom bega iz sibirskog zatvora, komadi nameštaja i državni pokloni iz raznih krajeva sveta zaključno sa krajem Drugog svetskog rata.

Vrhunac izložbe nalazi se u kružnoj prostoriji u kojoj je samo jedan predmet – jedan od originalnih Staljinovih posmrtnih maski, koja stoji na uzdignutom stubu iza koje je red drugih stubova.

Ulazeći u prostoriju, osećate se kao da ste uvučeni u maglovito prisustvo natprirodnog. “Plašio sam se ove zgrade kada sam bio dete i to zbog ove maske,” kaže Tamar, dvadesetdvogodišnji student umetnosti iz Gorija. “Ali, sada, ovaj muzej za mene je samo kič.”

Falsifikovanje istorije

Imajući u vidu ove averzije, čini se čudnim što je muzej i dalje ovde. Prozapadnjačka vlada predsednika Mikaila Sakašvilija, koja je došla na vlast 2004. godine, napravila je nekoliko demonstrativnih pokušaja da “ukloni Staljina” iz Gorija. Godine 2010. na muzeju je visio natpis koji je muzej karakterisao kao falsifikat istorije. “Muzej je tipičan primer sovjetske propagande, a namera mu je da legitimiše najkrvaviji režim u istoriji.” Postojali su planovi da se Staljinov muzej pretvori u Muzej staljinizma, isticanjem žitije o Staljinovim žrtvama sa eksponatima – milionima koji su ubijeni u čistkama i gulazima, kao i žrtvama gladi tokom njegovom režima koji je trajao tri decenije. Međutim, ovi napori su naišli na podeljena mišljenja, a usprotivilo im se i osoblje muzeja.

Michail Saakaschwili Georgien

Mihail Sakašvili

Otprilike u isto vreme, državni kranovi preko noći su uklonili ogromni Staljinov spomenik visok šest metara, koji je stajao ispred gradske kuće u Goriju. Ovaj potez je izazvao bes među stanovnicima Gorija – 5.000 njih je bilo dovoljno besno, da su potpisali peticiju za vraćanje spomenika. Regionalni parlament stao je na njihovu stranu i decembra 2012. glasao da se masivna metalna verzija originalnog “čoveka od čelika” vrati u njihov grad. Krajem jula ove godine, federalna vlada koju sada kontrolišu Sakašvilijevi rivali –složila se i gruzijski ministar kulture je najavio vraćanje spomenika do 21. decembra, kada je Staljin rođen.

Šizofrenija

Afera o statui u Goriju i zbunjenost oko restauracije muzeja ilustruju bizarni šizofreni stav, koji moderna Gruzija ima prema njenom najčuvenijem sinu. Karnegijeva fondacija za međunarodni mir je detaljno analizirala ovaj slučaj u izveštaju koji je objavljen marta ove godine i naslovljen kao “Staljinova slagalica:  Dešifrovanje post-sovjetskog javnog mnjenja”. Istraživanje pokriva nekoliko bivših sovjetskih republika i izvodi sledeći zaključak: “Neki od rezultata su šokantni. Cifre koje najviše zabrinjavaju dolaze možda iz Staljinove domovine, Gruzije. Vanserijskih 45 procenata Gruzijaca imaju pozitivan stav prema diktatoru, a 68 odsto ga naziva “mudrim vođom”.

Ovo može da se potvrdi na ulicama Gorija. “On je bio veoma poznata osoba”, jedna starija gospođa koja se šetala kroz muzej kaže za Dojče vele. “Ne sviđaju mi se sadašnji političari u Gruziji.” “Staljin je bio drugi bog narodu, kao i meni”, dodaje vozač taksija. “Zato što su, na primer, ljudi koji su bili veoma siromašni i nisu mogli da se obrazuju – to ipak mogli da urade u socijalističko doba.” Upitan o čistkama i brojnim ljudima koje je Staljin ubio, vozač odgovara samo “da je to bilo neophodno”.

Emotivni prema Staljinu

“Očigledno je da nam se ne dopada što ljudi u Gruziji i dalje gaje emocije prema Staljinu,” kaže Tomas de Val, stariji analitičar u Karnegijevoj fondaciji i jedan od autora “Staljinove slagalice”. On ističe da su čak i Sakašvilijevi pokušaji “destaljinizacije” bili dovoljno izveštačeni: “Malo je problematično nazvati te poteze programom destaljinizacije. To je bilo čisto uklanjanje simbola Staljina, ali nije došlo do podsticanja nikakve vrste javnih rasprava o njemu.”

Gruzijska nestabilna veza sa Rusijom igra veliku ulogu u ovome. Iako se Staljin pobrinuo da Gruzija bude deo Sovjetskog saveza, za Gruzijce pravi neprijatelj bili su Rusi. Tokom sovjetskog perioda, Staljin je u neku ruku bio njihov “čovek iznutra”. Gruzijski analitičar, Laša Bakradze, je to uredno izneo u Karnegijevom izveštaju: “Gruzijci su napravili sirovu razmenu: Rusi nas “imaju tamo gde su nas i hteli, ali naš dečko ima njih”. ”

Stalins Geburtshaus in Gori, Georgien

Rodna kuća Josifa Staljina


Bombardovanje Gorija

Ova tenzija postoji u gruzijskoj politici čak i danas. Pre pet godina, avgusta 2008. godine, Rusija je bombardovala i na kratko okupirala Gori tokom rata koji je trajao mesec dana oko odmetnute pokrajine, Južne Osetije. Najmanje 60 gruzijskih civila je ubijeno, na desetine ih je povređeno.

Nevladina organizacija za ljudska prava, “Human Rights Watch”, optužila je Rusiju za neselektivnu primenu kasetnih bombi u ovom gradu, a Rusija je ovu optužbu odbacila.

.Nakon toga, Sakašvilijeva vlada odmah je dodala ove navodne zločine u svoju sopstvenu istoriju ruske agresije, dodajući informaciju o ratu 2008. u svoj “Muzej sovjetske okupacije” u Tbilisiju – drugoj strani Staljinovog muzeja u Goriju, koji nudi pojednostavljenu priču o ruskom kolonijalizmu. “Sakašvilijeva vlada je uradila ovo na veoma izveštačen način. Oni su to jednostavno uvrstili u sopstvenu političku agendu”, kaže de Val.

Sve ovo, prema de Valovim rečima, ima malo uticaja na moć Staljinovog mita u Gruziji. “Ne mislim da je rat 2008. zaista napravio razliku”, kaže on. I dalje je moguće istovremeno biti protiv sovjetske ideologije i podržavati Staljina.

Predsednički izbori u Gruziji će se održati na jesen, sa Sakašvilijem koji će se suočiti sa borbom da zadrži ono malo moći koja mu je preostala. Njegova partija pretrpela je poraz na parlamentarnim izborima prošle godine. Stvar koju je verovatno do sada naučio jeste da petljanje sa mitom o Staljinu i dalje ne nosi pobedu na izborima.

Autor: Ben Knight / Nevena Cukućan
Redakcija: Jakov Leon