Neupadljivi zločinci iz Aušvica | Evropa | DW | 20.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Neupadljivi zločinci iz Aušvica

Pre tačno 50 godina, u jednoj frankfurtskoj sudnici, preživeli iz Aušvica suočili su se sa svojim mučiteljima. Tako je u Nemačkoj otpočela rasprava o zločinima počinjenim za vreme Hitlerove vlasti.

Zapadna Nemačka, decembar 1963. godine. Privreda cveta, ljudi kupuju poklone. Rat je završen još pre 18 godina, šta je bilo – bilo je, smatraju mnogi. Gotovo niko ne govori o zlodelima tokom nacističkog režima koje su počinili ljudi koji, kao i svi drugi, sada žive tiho i neupadljivo.

Državni tužilac Fric Bauer odlučio je da pokrene upravo tu neprijatnu temu. Taj Nemac jevrejskog porekla i njegov brojni tim pravnika, uglavnom mladih ljudi, sakupili su svedoke iz celog sveta i ubedili ih da dođu u Frankfurt na Majni i pričaju o onome što su im učinili Nemci.

Suđenje zločincima iz Aušvica počelo je pre 50 godina, 20. decembra 1963. Za to je najviše zaslužan upravo Fric Bauer, smatra njegov biograf Ronen Štajnke. Bauer je emigrirao iz Nemačke pre rata i vratio se 1949. godine. Postao je poznat zbog suđenja na kome je rehabilitovao učesnike atentata na Hitlera 20. jula 1944, i upotrebio svoj čuveni argument da nacistički režim nije bio „država prava, već država nepravde“. Proces koji je Bauer poveo protiv zločinaca Holokausta bio je prvi i najveći proces te vrste pred jednim nemačkim sudom.

Sudnica kao učionica

Fric Bauer (1903-1968): Nacistički režim nije bio država prava, već država nepravde

Fric Bauer (1903-1968): Nacistički režim nije bio država prava, već država nepravde

U okviru procesa svoj iskaz je dalo preko 360 svedoka. Oni su javnosti pružili sliku „pakla koji će uvek biti povezan sa imenom Aušvic“ – kako se izrazio predsednik sudskog veća Hans Hofmajer. Od ukupnog broja svedoka, njih 211 bili su bivši zatvorenici tog logora smrti. Fric Bauer želeo je da Nemci preuzmu odgovornost za svoje postupke. „Moraš da kažeš ne“, izjavio je jednom prilikom Bauer. Čovek je dužan da se suprotstavi naređenju, zakonima i pretpostavljenima, da ne bi počinio zločin protiv čovečnosti.

Kod organizacije suđenja za zločine u Aušvicu, Bauer se ugledao na Nirnberške procese. Tom prilikom su se na optuženičkoj klupi našli ljudi koji su predstavljali ceo nacionalsocijalistički sistem. U Frankfurtskom procesu, optuženi su izabrani tako da predstavljaju sistem u logoru. Ta praksa održala se do danas – na primer u tribunalu za ratne zločine u Hagu.

Gospoda optuženi ništa nisu hteli da znaju

U Frankfurtu je na spisku optuženih bilo 22 imena. Prvi među njima je Robert Mulka, nekadašni ađutant komandanta logora Rudolfa Hesa. On je predstavljao upravu logora. Pored njega na optuženičkoj klupi našli su se lekari, apotekari i nadzornici. Mulka i mnogi drugi optuženi odlučuju su da sve poriču i da ćute ako se postave isuviše neprijatna pitanja. Mulka je tvrdio da ništa nije znao o ubistvima stotina hiljada ljudi.

Prvooptuženi Robert Mulka na Frankfurtksom procesu

Prvooptuženi Robert Mulka na Frankfurtksom procesu

Zbog takvog ponašanja optuženih, svedok i nekadašnji zatvorenik Jozef Glik 79. dana suđenja izjavljuje: „Moram da vam kažem da sam već drugog dana znao sve. Ali ne samo ja. Bio je jedan dečak, imao je 16 godina. Zvao se Andreas Rapaport. On mi je doviknuo. ‘Čiko, znam da moram da umrem. Kaži mojoj majci da sam do poslednjeg trenutka mislio na nju'. Molim vas, taj mališan, on je znao šta se tu dešava. A ova gospoda nisu!“

Javna rasprava o Holokaustu

To je bio prvi put da se u nemačkoj javnosti otvoreno govori o zločinima nacista. Tokom suđenja koje je trajalo 20 meseci, preko 20.000 ljudi je došlo da lično posmatra proces. Uglavnom su to bili učenici i studenti – želeli su da saznaju više periodu o kome su stariji ćutali. Fric Bauer postao je simbol, čovek koji potresa sistem

„Proces u Frankfurtu pokazao je da odgovornost za zločine ne može da se svali samo na lidere nacističkog pokreta, već da su u njima učestvovali ljudi koji su se slobodno kretali društvom. To je bilo ono šokantno“, objašnjava Monika Flores, kustos izložbe „Pred sudom: Aušvic/Majdanek“ u Jevrejskom muzeju u Berlinu. „Najveći uspeh tog procesa je to što je pokrenuo diskusiju. Ali, sa pravne strane, kažnjavanje zločinaca nije uspelo.“

Ubistvo ne zastareva

Presuda je usledila tek 19. avgusta 1965. godine. U slučaju „Mulka i ostali“ prvooptuženi je osuđen za „saučesništvo u zajedničkom ubistvu“ i osuđen na 14 godina zatvora. Samo šestorica optuženih osuđeni su za ubistvo.

U kompleksu Aušvic služilo je oko 7.000 pripadnika SS-a. Nemački pravosudni sistem je do danas pozvao na odgovornost njih 50. „Da su sledili pravnu teoriju Frica Bauera, morali bi da osude hiljade ljudi. Po njoj, svako ko je učestvovao u radu logora smrti treba da bude optužen za ubistvo“, kaže pravnik Štajnke. Međutim, to gledište je prihvaćeno na nemačkom sudu tek 2009. kada je Džon Demjanjuk osuđen zbog toga što je bio nadzornik logora u Sobibor. Danas, gotovo 70 godina nakon kraja Drugog svetskog rata, još uvek se vrše istrage protiv nacista. Ali ovi postupci su teški, optuženi su stari, većina svedoka već mrtva. „Danas je prekasno“, kaže Monika Flores: „Ali to je ipak važno jer – ubistvo ne zastareva.“

Autori: Sara Hofman / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković