Nesuđeni sveštenik kandidat za šefa CIA | Politika | DW | 09.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nesuđeni sveštenik kandidat za šefa CIA

Obamin kandidat za šefa američke obaveštajne službe CIA je 57-godišnji Džon Brenan, nesuđeni katolički sveštenik. Međutim, Brenan danas važi za stručnjaka za terorizam i veoma je blizak saradnik predsednika SAD.

Njujork, sredina sedamdesetih. Jedan autobus saobraća ulicama Bronksa. U njemu mladi Džon Oven Brenan iz Nju Džersija, sin irskog doseljenika, đak katoličke osnovne i srednje škole, a potom i student Univerziteta Fordam (Visoke škole jezuita). Životni cilj: sveštenički poziv. Ali to se promenilo. Prelistavajući „Njujork tajms“, Brenan primećuje oglas „Američka obaveštajna služba traži agente“. Tako počinje priča o svešteniku koji nakon 25 godina službe dolazi na čelo moćne CIA.

Obamin glavni špijun

Commander of the International Security Assistance Force/U.S. Forces in Afghanistan General David Petraeus shakes hands with author Paula Broadwell in this ISAF handout photo originally posted July 13, 2011. The FBI investigation that led to the discovery of CIA Director David Petraeus' affair with author Paula Broadwell was sparked by suspicious emails from her to another woman and Petraeus was not the target of the probe, U.S. law enforcement and security officials told Reuters. REUTERS/ISAF/Handout (AFGHANISTAN - Tags: POLITICS MILITARY MEDIA) FOR EDITORIAL USE ONLY. NOT FOR SALE FOR MARKETING OR ADVERTISING CAMPAIGNS

David Petreus morao je da ode sa mesta šefa CIA zabog skandala sa Paulom Brodvel

Ukoliko ne naiđe na velika protivljenja u Senatu, Brenan će postati glavni Obamin igrač u bezbednosnom sektoru: 57 godina, oženjen, otac troje dece, četiri godine u službi Bele kuće, kao stručnjak za terorizam. Neumoran i fokusiran, ne razmišlja o penziji i povlačenju. Njegovu vrednoću Obama opisuje kao „vanserijsku“. „Nisam siguran da je u protekle četiri godine uopšte spavao“, našalio se predsednik SAD.

I njegove druge osobine i iskustva, Džona Brenana navodno čine pravim kandidatom. Poznate su mu „operativne aktivnosti“. I sam je bio špijun. Pored ostalog, važi za eksperta za Bliski istok, govori arapski i do sada je vodio regionalno predstavništvo CIA sa sedištem u Saudijskoj Arabiji. Sve su to korisne veštine u trenucima kada Sjedinjenim Američkim Državama bezbednosne pretnje stižu uglavnom iz muslimanskih zemalja.

Brenan nova „CIA mašina protiv terorista“?

„Mislim da je dobro što je Obama za budućeg šefa CIA nominovao stručnjaka, a ne političara ili nekog zvaničnika vojske spolja“, kaže politikolog Jorg Volf u razgovoru za DW. „Kada šef obaveštajne službe dođe iz redova vojske, postoji opasnost da se CIA pretvori u mašinu za ubijanje terorista. Upravo je to bilo sporno pri izboru prethodnika generala Petreusa.“

Činjenica da je Brenan dobro upoznat sa radom odeljenja za analizu bezbednosnih prilika, dobar je znak da se CIA vraća svojim korenima, osnovnim zadacima, smatra Volf. On se zalaže za Altantsku inicijativu - savez koji neguje nemačko-američko prijateljstvo. Njegovo rukovođenje američkom obaveštajnom službom oslanjalo bi se i na mišljenje grupe stručnjaka (think tank - trust mozgova).

Smatra se da je Brenan idejni tvorac američkog bespilotnog programa

Smatra se da je Brenan idejni tvorac američkog bespilotnog programa

„Brenan je ujedno i veoma blizak prijatelj predsednika Obame. Sarađivao je sa njim u poslednje četiri godine“, tvrdi ekspert iz Berlina. „Odigrao je veoma značajnu ulogu i u operaciji, koja je dovela do likvidacije Bin Ladena.“

Kritike na račun Brenana

Kritičari Brenanu zameraju na ulozi koju je imao u kreiranju američkog bespilotnog programa. Bespilotne letilice odgovorne su za likvidaciju više ciljeva u Pakistanu, Jemenu i Somaliji, a američki mediji tvrde da je u sporni program umešan i kandidat za budućeg šefa CIA. „Iz nedelje u nedelju, Brenan je dolazio sa spiskom ljudi koje je želeo da vidi mrtve. Ne vidim kako bi se to moglo promeniti ako postane šef obaveštajne službe“, komentar je jednog neimenovanog eksperta za bezbednosnu politiku.

„Pre njegovog imenovanja, trebalo bi organizovati raspravu u kojoj bi se postavilo pitanje odgovornosti za bespilotni program i da li je arhitekta tog programa upravo Brenan“, kaže američki novinar Aleks Zajc-Vald za DW. Brenan je se do sada u više navrata branio i negirao umešanost u tajne programe ove službe, koje je čak i pohvalio tvrdeći kako su „hirurški precizni, sposobni da uklone tumor“. Pri tome, kada kaže „tumor“, Brenan misli na Al Kaidu.

To nije jedina kritika na račun Obaminog kandidata za budućeg šef CIA. Zamera mu se i odobravanje nezakonitih metoda ispitivanja osumnjičenih u vreme predsednika Buša. „On je u to vreme bio u službi. U vreme kada su postojali tajni zatvori i kada su se privedena lica prebacivala iz jedne zemlje u drugu“, tvrdi Zajc-Vald i dodaje: „U vreme Bušove administracije primenjivale su se metode ispitivanja, koje bi se u suštini mogle nazvati mučenjem zatvorenika“.

Obana sa najvišim rukovodstvom prati akciju koja je okončana likvidacijom Osame bin Ladena

Obana sa najvišim rukovodstvom prati akciju koja je okončana likvidacijom Osame bin Ladena

Kritike na njegov račun nisu iznete po prvi put. Sa nekim se Brenan susreo još 2008. godine. Još tada je Obama u njemu video budućeg šefa CIA. Ali planovi su se izjalovili. Umesto toga, Brenan se fokusirao na likvidaciju Bin Ladena, uz blagoslov Baraka Obame, Hilari Klinton i drugih zvaničnika, koji su sve to pratili na monitorima u Beloj kući. O masakru u Njutaunu, kada je napadač ubio veliki broj dece, Brenen je predsednika izvestio lično, kao i o krvoproliću pre toga.. Drugim rečima, kao stručnjak za borbu protiv terorizma, nesuđeni sveštenik je u poslednje četiri godine sa Obamom veoma blisko sarađivao.

Uzeti život, da bi se život drugih zaštitio?

Zajedno sa Brenanom, Obama je zaokružio listu kandidata za ključne pozicije u državnom vrhu. Novi šef američke diplomatije biće Džon Keri, ministar odbrane veteran rata u Vijetnamu Čak Hagel. U tom timu našao se i Džon Brenan, koji je pragmatičan u radu, a oštar u očuvanju američkih interesa. „Nažalost, ponekad nekom morate oduzeti život, kako biste živote drugih zaštitili“, rekao je jednom prilikom Brenan – čovek čiji je životni cilj svojevremeno bio da postane sveštenik.

Autori: Hendrik Hajnce / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković