Nestala deca Čečenije
26. januar 2018.
Visoki su zidovi u Gekalovu, predgrađu Groznog. Uprkos tome, u tom tipičnom, čečenskom naselju jedva da postoje ikakve tajne među stanovnicima. Jedni druge dobro poznaju, međusobno se pomažu i to je tako generacijama. Ali o jednoj stvari se među komšijama nerado razgovara – o nestaloj deci.
Niko tačno ne zna o koliko dece je reč. Svaki, pa čak i samo jedan takav slučaj – je previše. Petimat Salamova ostala je bez svoje Saline. Već četiri godine se njena ćerka vodi kao nestala. I Petimat je iza visokih zidova svoje kuće o svemu tome dugo ćutala. Predugo. Cele četiri godine. Sada je međutim prekinula tu tišinu. Odlučila je da progovori o svojoj ćerki koja je pre četiri godine napustila roditeljsku kuću i odlučila da krene za svojim mužem, za njenim Ruslanom.
Ruslan je otišao u Siriju da se bori za tzv. „Islamsku državu“. Zašto? „Ne znam, ali bio je dobar dečko“, kaže Salamova. „Uvek je pomagao u kući, bio je religiozan, ne znam šta je tražio u Siriji. Ubeđena sam da je izmanipulisan. Prevarili su ga oni koji su ga zavrbovali. Oni su krivi.“
Stotine Čečena u redovima IS
Ruslan Gadžijev je u Siriji poginuo. A šta se desilo sa Salinom? Njena majka o njoj još uvek ne zna ništa. „Odveo je moju kćerku i njihovo troje dece. Znam da se Ruslan nikada više neće vratiti, poginuo je u martu prošle godine.“
- pročitajte još: Kad se ukrste Kadirov i džihad…
Zvanično, oko 800 odraslih Čečena bori se na strani terorističkih organizacija. Ta mračna brojka mogla bi da bude i veća. Neki od njih prijavljeni su kao nestali. O ostalima koji su tamo otišli, vlasti čak ne znaju ni da ih nema. Tako priča Said Mašaev, jedan od povratnika sa ratišta. I njegov nestanak prošao je neopaženo.
Ali zašto toliko mladih Čečena odlazi da se bori za IS? Ruska ekspertkinja za terorizam Jelena Suponina iz moskovskog Instituta za strateška istraživanja navodi čitav niz razloga: „Visoka nezaposlenost, socijalno nezadovoljstvo i izneverena očekivanja – to mnoge iz regiona odvodi u jedan od najperverznijih oblika islama – u ruke džihadista“.
Čečeni – posebno omiljeni kod islamista
Nezavisni vojni ekspert iz Moskve Pavel Felgenhauer osvrće se na koordinirano delovanje ruskih obaveštajnih službi tokom pripreme za Olimpijske igre u Sočiju 2014. U to vreme, prema Felgenhaueru, mnogi ekstremisti „bili su masovno potisnuti iz zemlje i to u sklopu mera bezbednosti. Njih je IS kao nekim usisivačem – usisao“. Sada, kada je IS izgubio skoro kompletnu teritoriju, „taj usisivač bi mogao da počne da radi u suprotnom smeru i ponovo da ispljune teroriste“, kaže Felgenhauer.
Onima koji vrbuju u ime IS nije teško da regrutuju nove borce u Čečeniji i susednim kavkaskim republikama. To se događa uprkos tome što država i njene obaveštajne službe kontrolišu građane i uprkos demonstrativnoj lojalnosti predsednika Čečenije Ramzana Kadirova Kremlju i njegovom prvom čoveku Vladimiru Putinu.
- pročitajte još: Izgubljena generacija Islamske države
Čečenija je, nakon krvavih ratova protiv Rusije devedesetih godina, sada ponovo izgrađena zahvaljujući velikim novčanim sumama iz Moskve. Ali je istovremeno postala i jedna od ključnih tačaka verskog fanatizma. Republičko rukovodstvo to jednostavno ne želi da prihvati kao činjenicu. To uopšte nisu Čečeni, rekao je čečenski predsednik Ramzan Kadirov u jednom TV-intervjuu. Oni su, kaže, falsifikovale pasoše.
Bivši borac IS Said Gadžijev tvrdi međutim drugačije: „Mi Čečeni smo veoma omiljeni u IS, jer imamo iskustva iz mnogih ratova“.
Članovi porodica u grupi za samopomoć
Said Gadžijev kaže da nije bio svestan činjenice da odlazi u redove terorista. On kaže da je želeo „da brani sunitsko dostojanstvo“ u Siriji, „u ime pravog islama“. Čečeni su suniti, kao i većina Sirijaca.
Na pitanje da li je taj mladić, tinejdžer iz Groznog, u Siriji nosio oružje i da li je eventualno ubijao ljude, on odgovara sa „Ne“. A onda, posle kratke pauze, dodaje: „Bar ja to nisam video“.
Kada je jednog jutra morao da prisustvuje odrubljivanju glava jednoj grupi šiita što su uradili Saidovi „drugovi“, taj Čečen se, kaže, odlučio na bekstvo iz Sirije. To mu je pošlo za rukom tek nekoliko meseci kasnije: bio je ranjen, pa mu je dozvoljeno da otputuje u Tursku na lečenje. Odatle je pobegao u Grozni. Po povratku kući, živeo je u ilegali. S obzirom na to da bi vlasti u nekom trenutku sigurno saznale gde je bio, Gadčev se sam prijavio policiji i potom je osam meseci proveo u zatvoru.
- pročitajte još: „Asad nije dobio rat“
Sada on u jednoj maloj kancelariji u Groznom sedi zajedno s Petimatom Salamovom koja očajnički pokušava da pronađe ćerku u Siriji. Tu se sastaje grupa za samopomoć ljudi koji traže svoje ćerke, sinove, braću, sestre, unuke. Grupa trenutno broji više od 800 članova – čečenske, dagestanske, ruske i drugih nacionalnosti. U toj tesnoj kancelariji svaki od članova otvoreno govori o svojoj nestaloj deci. Tu nema visokih zidova.
Da li je Petimat Salamova ljuta na ljude kao što je Said Gadžijev, jer odlaze u Siriju i sa sobom odvode njihove ćerke, poput njenog poginulog zeta? „Ne“, kaže ona. „Sve se dešava po volji Alaha.“ Ona plače i nada se da će Alah ostaviti u životu njenu ćerku Salinu.