Nestašica ambasadora u Srbiji

Izjava ministra spoljnih poslova Srbije Ivana Mrkića da nema dovoljno kvalitetne kadrove koji bi popunili radna mesta ambasadora u ključnim svetskim prestonicama, samo je jedan od pokazatelja krize srpske diplomatije. Činjenica da se ne mogu pronaći kadrovi za ambasadore u dve zemlje stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (Kina i SAD) i najuticajnijoj zemlji Evropske unije (Nemačka), svakako nanosi veliku štetu srpskoj spoljnoplitičkoj poziciji.

Ministar Mrkić pokušao je da donekle ublaži problem, pojasniviši da je loše interpretiran, i da nije rekao kako Srbija nema kandidata, nego da njih nema u samom Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Poznavaoci međunarodnih prilika smatraju da to nije utešno i da Srbija na taj način pokazuje neozbiljnost u diplomatskim odnosima. Dodatni udarac je svakako i neslavan pokušaj da se obezbede agremani za ambasadorska mesta Zoranu Jeremiću u Nemačkoj i Oliveru Antiću u Vašingtonu. Jeremić je bio ambasador u Nemačkoj za vreme Slobodana Miloševića, dok je Antić bio član Srpske radikalne stranke tokom devedesetih godina.

Istovremeno sa izjavama srpskog ministra u beogradskim medijima osvanuli su napisi o napredovanju preko reda mladih diplomata, što je za mnoge predstavljalo i ključni dokaz o negativnoj selekciji. Mlada savetnica u Ministarstvu Vanja Hadžović, diplomac Megatrend univerziteta, zaposlila se početkom godine zahvaljujući kumovskim vezama, a posle svega nekoliko meseci primljena je na Diplomatsku akademiju (mediji navode da pojedinci koji ispunjavaju sve uslove tu godinama ne mogu da polože prijemni). Osim toga u javnosti su osvanule i fotografije Vanje Hadžović sa društvenih mreža, koje su bile toliko provokativne da su privukle pažnju i britanskih tabloida. Britanski mediji pored toga prenose da je zbog mlade savetnice pokrenuta istraga unutar Ministarstva i da je zbog toga „letelo perje u Ministarstvu“.

Politička nepodobnost

Podatak da ne možete da obezbedite ambasadore u tri zemlje koje spadaju u grupu od pet ili šest najvažnijih spoljnopolitičkih partnera u svetu, pokazuje da je srpska diplomatija u ozbiljnoj krizi, ocenjuje za Dojče vele Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador u Francuskoj. „Ukoliko te zemlje imaju u Srbiji ugledne i vrlo sposobne diplomate, a vi ne možete da obezbedite reciprocitet da predstavite zemlju na odgovarajući način u tim zemljama, onda to u najmanju ruku govori o nečemu što je nepoštovanje reciprociteta. To je nešto što je veoma bitno u diplomatiji, a to je iskazivanje poštovanja prema određenoj zemlji. Jer, koliko god da imate uspešne otpravnike poslova u nekim zemljama, spuštanje odnosa na nivo otpravnika poslova, uvek je pouzdan znak krize u odnosima sa tim zemljama“, ukazuje Simić.

Profesor Simić dodaje da kriza srpske diplomatije svakako ne znači da Srbija nema ljude koji poznaju prilike u Kini, Nemačkoj i SAD, i koji bi bili dobri ambasadori u tim zemljama. Ali takvi ljudi očito ne ispunjavaju neke političke kriterijume, ističe Simić. „Pre mislim da se radi o političkoj nepodobnosti tih ljudi. Znači, o njihovoj političkoj neprihvatljivosti za vlasti u Srbiji. Mislim da je tu u ovom trenutku i glavni problem. Ukoliko je to tako, onda prosto nije trebalo ni smenjivati dosadašnje ambasadore nego ih ostaviti dok se ne nađu adekvatne ličnosti koje će doći na njihovo mesto“.

Turbo folk u diplomatiji

Afera koja je pokrenuta oko mlade savetnice u Ministarstvu spoljnih poslova Vanje Hadžović, za mnoge je potvrda negativne selekcije, i da stoga i nije čudno da srpska diplomatija nema dovoljno kvalitetnih kadrova. Da li je problem srpske diplomatije i to što je tamo stigao i deo turbo-folk kulture?

„Mislim da je to dobra formulacija“, odgovara Predrag Simić za Dojče vele. „Očigledno je da je jedna nemirna situacija u zemlji poremetila određene vrednosne kriterijume, i da je to pogodilo i našu diplomatiju. Tu je ključan uticaj političkih partija. Tu stoga dolaze ljudi koji nisu sasvim pogodni. Slučaj koji pominjete jeste ilustracija tako nečega, ali često partije u diplomatiji vide i parking za svoje islužene i nepotrebne kadrove. Tako sada Ministarstvo sačinjavaju ili mladi i neiskusni kadrovi, ili ljudi koji su na kraju svog radnog veka i, kojima je ambasadorsko mesto samo nagrada za bivše zasluge“.

Uzak krug profesionalaca

Priznanje ministra Mrkića pokazalo je sve greške njegovog koncepta profesionalizacije diplomatije, kaže za Dojče vele Vladan Marjanović, urednik spoljne politike magazina NIN. Pokazalo se da ipak nije moguće oslanjati se samo na uzak krug profesionalnih diplomata, ističe Marjanović. „On zbog toga više nije u stanju da obezbedi dovoljan broj ljudi za sva upražnjena mesta po svetu. S druge strane, svojim odbijanjem da rešenje potraži van profesionalnog kruga, dakle, u nevladinom sektoru, ili u nekim drugim društvenim strukturama, on sebi automatski sužava bazu iz koje može da traži određena rešenja za potencijalna mesta“.

Slučaj Vanje Hadžović može da nanese štetu samo na neko nižem, početnom nivou, smatra Marjanović. Međutim, problem je što u diplomatiju tako stižu osobe koje nisu talentovane za taj posao, ili zaista žele da se time ozbiljno bave, već im se to čini kao dobra prilika za ličnu promociju, kaže Marjanović. „Tu je naravno presudna uloga i krivica stranaka koje su trenutno na vlasti. Time se direktno potkopava budućnost srpske diplomatije, jer ako će jednog dana da nas predstavljaju takvi ljudi onda teško nama“.

Vladan Marjanović podseća da je u komunističkoj Jugoslaviji takođe bio presudan stav partije kada je reč o diplomatskim mestima, ali nas to nije sprečilo da imamo izvanrednu diplomatiju. Dakle, i taj sadašnji partijski upliv ne bi morao da ima toliko loš uticaj, napominje Marjanović, da nema činjenice da je kadrovska baza strahovito istanjena.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković