1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

"Nesposobnjakovići u odelima" vode banke

Krediti za posrnulu brodogradnju, riskantne hipoteke za bankrotirani grad Detroit. Ugledna nemačka banka Commerzbank je svuda gde se - gubi novac! Ali bez brige, nemački poreski obveznici plaćaju ceh.

default

Commerzbank

"Zašto građani u banke više nemaju poverenja?", pita se već sedmicama u jednoj TV-reklami šefica jedne filijale Komerc-banke. Naravno, jako moderno, tokom jutarnjeg džoginga kroz poslovni centar Frankfurta. Reklama dobija nove dimenzija, ako se malo bolje osvrnete na poteze koje je, trenutno druga po redu najveća banka u Nemačkoj, učinila poslednjih godina.

Pomoć poreskih obveznika

Commerzbank Pressekonferenz Martin Blessing

Martin Blessing

Na pitanje sa početka priče odgovara advokat i zaštitnik deoničara pomenute banke Klaus Nidling. "Prošle godine na skupu deoničara uveravali su nas da treba da se usredsredimo na brodogradnju. Nekoliko meseci kasnije je taj segment završio u odeljenju koji se bavi propalim slučajevima. To je uvek tako, prvo se zaklinju u neki projekat, a zatim se postupa potpuno drugačije", žali se Nidling na postupke rukovodstva banke. Promašeni potezi uprave u Komerc-banci imaju tradiciju. Prilikom kupovine Drezdner Bank (Dresdner) pre četiri godine uprava je takođe hvalila ovaj potez kao posao veka. Ali tada je došla kriza i država je poreskim novcem morala da spasava bankarskog džina od propasti. "Niko nije hteo da čuje za rizike iako su bili više nego očigledni. Nekoliko meseci nakon toga Komerc-banka je bila na ivici stečaja i za to nije bila kriva kriza nego potpuno promašeni potezi menadžmenta", kaže nezavisni finansijski analitičar Diter Hajn.

Lista propalih projekata

Commerzbank

Commerzbank

Epilog grešaka menadžmenta: 2009. „Commerzbank“ je spasena državnim sredstvima i to u visini od 18 milijardi evra. Ta banka spada u kategoriju banaka, koje se u stručnom žargonu opisuju kao "too big to fail" dakle prevelike da bi se dopustilo da propadnu jer bi time, tako su barem verovali političari, bila prouzrokovana još veća šteta. Nakon toga je država postala suvlasnik sa vlasničkim udelom od 25 odsto. Lista promašaja bankarskog džina ne prestaje kupovinom - Dresdner Bank. Tu je još i kreditiranje skupih projekata brodogradnje u trenutku kada se više niko nije zanimao za tu branšu, kao i kreditiranja Detroita, grada u finansijskim problemima. Commerzbank je postala noćna mora koju finansiraju poreski obveznici. Vrednost deonica ove banke pala je od 2008. za 95 odsto sa 140 na šest evra po deonici! Jedan deo dionica država je nedavno prodala, naravno sa velikim gubitkom.

Trenutno, manje od dva meseca uoči parlamentarnih izbora, niko se u Saveznoj vladi ne usuđuje da pomene Komerc-banku, pa je tako obustavljena dalja prodaja deonica posrnule banke. Mnogi se nadaju da bi se Commerzbank, koja trenutno prolazi kroz burne reforme, kad-tad mogla da se oporavi, što bi logično uticalo na rast vrednosti deonica.

Zašto rukovodstvo banke nije smenjeno?

Reforma obično znači rešavanje troškova, a to su po pravilu radnici. Ali ni masovna otpuštanja ne garantuju da će se Komerc-banka izvući iz problema. Zato i ne čudi ogromna netrpeljivost prema upravi banke, koja se mogla osetiti na poslednjem zasedanju deoničara.

"Nesposobnjakovići u odelima" bio je jedan je od blažih povika menadžerima na bini. Da je sadašnje rukovodstvo samo sidro koje otežava oporavak banke, veruju i nezavisni analitičari. "Bilo bi najbolje izbaciti kompletnu upravu i zameniti ih potpuno novim ljudima, koji nemaju veze sa promašajima u prošlosti", smatra analitičar Diter Hajn. On smatra da bi isto trebalo da zatraži i sama država, jer je najveći deoničar. Međutim, uoči izbora nikakvo dizanje buke oko osetljive priče o vezi države i Komerc-banke nije poželjno.

Autor: Miša Erhard / N. Krajcer
Redakcija: Jakov Leon