1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nesporazum oko sporazuma Tuđman-Izetbegović

Propast sporazuma Tuđman-Izetbegović ugrozio bi odnose između dveju zemalja, smatraju analitičari. Oni upozoravaju da su današnji politički kapaciteti takvi da novi sporazum jednostavno ne bi bilo moguće postići.

Sporazum o granicama koji su na marginama prvog samita Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu u Sarajevu 1999. godine potpisali predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović danas se dovodi u pitanje, prvenstveno u Republici Hrvatskoj.

Najava hrvatske vlade da će pokrenuti ratifikaciju sporazuma, izazvala je oštre reakcije opozicije predvođene Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) i civilnih struktura vlasti s juga Hrvatske koji tvrde da bi Hrvatska ratifikacijom sporazuma izgubila ostrva Veliki i Mali Školj i vrh poluostrva Kleka. „Hrvatska bi se time odrekla dela svog teritorijalnog suvereniteta“, tvrdi Vladimir Šeks iz HDZ-a.

U fokusu se tako našla morska granica između dveju zemalja, iako sporazum tretira i druga potencijalno sporna područja kod Martin Broda i Bosanske Kostajnice. Mišljenja eksperata su podeljena, ali preovladava ubeđenje da bi Hrvatska, u slučaju propasti sporazuma, u eventualnoj međunarodnoj arbitraži oko pomenutih ostrva, izgubila spor sa BiH.

Moguće osporavanje sporazuma i u BiH?

„Granica između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, onako kako je definisana ugovorom koji su 1999. godine potpisali Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, pravedna je, a ključne tačke oko kojih se podigla bura, Veliki i Mali Školj i vrh Kleka, prema međunarodnoj praksi razgraničenja, pripadaju BiH. Da Hrvatska izađe na arbitražu, izgubila bi“, tvrdi Vladimir Đuro Degan, rukovodilac Jadranskog instituta Hrvatske akademije nauka i umetnosti.

U međuvremenu je i predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik rekao da će „RS morati da osporava ratifikaciju sporazuma o granici Hrvatske i BiH, koji su potpisali Alija Izetbegović i Franjo Tuđman, ako to ne zadovoljava interese Republike Srpske na reci Uni kod Kostajnice“, što je nagoveštaj mogućeg osporavanja Sporazuma i u BiH.

Zagrebački analitičar Davor Gjenero veruje da je konflikt oko sporazuma osmišljen kako bi se stekli poeni na unutrašnjepolitičkom planu. „U slučaju propasti sporazuma Tuđman-Izetbegović, dugoročno bi se moglo dešavati mnogo toga sličnog onome što se dešavalo između Slovenije i Hrvatske, nakon propasti sporazuma Račan-Drnovšek“, kazao je Gjenero za Dojče vele.

Propast Sporazuma ugrozio bi odnose između BiH i RH

Vesna Pusić i Zlatko Lagumdžija

Vesna Pusić i Zlatko Lagumdžija

„Na kraju će konačno rešenje razgraničenja između Hrvatske i Slovenije biti vrlo slično onome što je bilo zacrtano u sporazumu Račan-Drnovšek, ali su dve zemlje izgubile preko deset godina za razvijanje dobrosusedskih odnosa jer su bilateralni odnosi deset godina bili kontaminirani, iako se radi o teritoriji koja je za obe zemlje sasvim nevažna“, pojašnjava Gjenero.

Propast sporazuma Tuđman-Izetbegović dugoročno bi zakomplikovao odnose između Hrvatske i BiH. „Kako je premijer Zoran Milanović najavio da će se za valjanost ratifikacije insistirati na dvotrećinskoj većini u Saboru, to ostavlja utisak da je Hrvatska vlada spremna na propast sporazuma, a današnji politički kapaciteti su takvi da novi sporazum jednostavno ne bi bilo moguće postići“, kaže Gjenero.

U odnosima između dveju zemalja nije sporna samo granica u Malostonskom zalivu. Sa istom dozom dramatizacije sa kojom se u Hrvatskoj govori o mogućem „gubitku teritorija“, u Bosni i Hercegovini se priča o Pelješkom mostu kao o svojevrsnoj pretnji pomorskim ambicijama BiH. „Nećemo dozvoliti blokadu BiH na moru“, rekao je ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija nakon trilateralnog (BiH-HR-EU) sastanka u Briselu.

Pelješki most i pomorske ambicije BiH

No, niko ne može da ospori da je povezivanje južne i severne teritorije strateški važno za Hrvatsku, kao što je i za BiH važan nesmetan pristup otvorenom moru. „Mi neumski koridor tretiramo integralno sa lukom Ploče, te povezivanjem Pelješca i prolaska kroz Neum tunelima, mostovima, koridorima, dakle na razne načine“, kazao je Lagumdžija nakon sastanka u Briselu.

Velika rasprava se podigla oko mosta koji bi omogućio „zaobilaženje“ Neuma

Velika rasprava se podigla oko mosta koji bi omogućio „zaobilaženje“ Neuma

On je dodatno objasnio da je Evropska komisija odlučila da se uradi studija izvodljivosti koja bi trebalo da uvaži sve aspekte, te da bi u pregovore trebalo da bude uključena i BiH. Hrvatska je, u međuvremenu, dobila od EU 200.000 evra za izradu predstudije izvodljivosti izgradnje Pelješkog mosta. Predstudija bi, prema rečima hrvatske ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić, trebalo da uzme u obzir i izgradnju koridora kroz neumsko zaleđe.

Davor Gjenero smatra da je Pelješki most „sasvim besmislen i skup projekt“, i da bi rešenje pre trebalo tražiti u uspostavljanju tzv. neumskog koridora. „Potrebno je istrajati na racionalnim rešenjima, a ne izazivati nove političke probleme. Insistiranjem na Pelješkom mostu od strane Hrvatske i EU bila bi upućena opasna poruka da se želi da se BiH zaobiđe i izoluje“, tvrdi Gjenero.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković