Nesigurnost najveći problem privrednika
27. decembar 2011.
Dužničku krizu osećaju i najjače kompanije, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja koje je sproveo Institut za nemački privredu iz Kelna. Tradicionalno, krajem svake godine, taj institut sprovodi istraživanje među 46 najvećih poslovnih udruženja o tome kakva su njihova očekivanja u godini koja sledi.
Rezultati pokazuju da je raspoloženje trenutno gore nego pre 12 meseci. To smatra 23 od 46 ispitanih poslovnih udruženja, kaže direktor Instituta Mahel Hiter: „Dakle, ono što je vidljivo u ovoj sumornoj atmosferi, u izvesnoj meri je u suprotnosti sa konkretnim, bombastičnim izjavama vezanim za razvoj pojedinih sektora.“
Jadikovanje na visokom nivou?
Ekonomista Hiter želi da kaže da je situacija mnogo bolja nego što se predstavlja, s obzirom na drastično umanjene prognoze privrednog rasta za 2012. godinu. Jer upravo glavni stubovi nemačke industrije: automobilska i mašinska ili hemijska industrija očekuju veće ili barem jednake prihode kao ove godine.
Čak 26 od 46 ispitanih poslovnih udruženja ima takav pozitivan stav. Oni računaju sa višim prihodima, odnosno većom proizvodnjom nego ove godine. Međutim svi su saglasni da će dužnička kriza i njene posledice još dugo vremena nastaviti da koče privredni rast. U to su uverene i kompanije koje ostvaruju rekordne zarade.
Na pitanje da je pritom reč o jadikovanju i prenemaganju na visokom nivou, Mihel Hiter odgovara: „Nije reč o prenemaganju, već se radi o nesigurnosti, zato što u ovom trenutku ne može tačno da se predvidi u kom smeru kriza još može da eskalira ili da li je imamo pod kontrolom. Da li je politika ima pod kontrolom, jer radi se o političkoj temi.“
Banke i energetika najveći pesimisti
Pesimistične poglede na narednu godinu imaju pre svega finansijske institucije i energetika. Banke i osiguranje najteže su pogođeni dužničkom krizom i lošim prognozama vezanim za južnoevropske državne obveznice. Zbog novih propisa, oni takođe moraju da ojačaju svoju bazu kapitala.
Proizvođači energije moraju da nadoknade gubitak koji je nastao smanjenjem obima korišćenja nuklearne energije, nakon nuklearne katastrofe u Japanu. Zatvaranje nuklearki nastaviće se i dalje. Potrebno je izgraditi nove sisteme za obnovljivu energiju i modernizovati eletričnu mrežu.
Autori: Klaus Ulrih / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković