1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nesagledive posledice katastrofalnih poplava

Razmere katastrofe na Zapadnom Balkanu iz dana u dan su sve veće. Broj nastradalih raste, razmere štete trenutno su nesagledive. Uz to uvećava je i opasnost od kontaminirane vode i mina koje su iz BiH otplovile ka Srbiji

Nekoliko desetina ljudi je izgubilo život u poplavama u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Ogromne oblasti duž reke Save i dalje su pod vodom. Veliki broj kuća je uništen. Neretko se u pojedinim mestima vide samom krovovi koji vire iz vodene mase i blata. I dok vlasti u Srbiji tvrde da najgore nije prošlo, već sada je jasno da su Balkan zadesile katastrofalne poplave sa dramatičnim posledicama. Građani Srbije se, u međuvremenu, spremaju za još jedan poplavni talas. Milioni džakova sa peskom postavljaju se odmah uz nasipe kod Šapca, Sremske Mitrovice i Obrenovca.

Prethodna noć (sa 19. na 20. maj) prošla je bez velikih iznenađenja. U Obrenovcu je najmanje 7.000 ljudi napustilo svoje domove iz predostrožnosti. Pojedini delovi tog grada nedaleko od Beograda i dalje su nepristupačni. I u glavnom gradu se vodi borba sa vremenom. Više hiljada ljudi učestvuje u jačanju nasipa i bedema ređajući džakove sa peskom. Očekuje se da bi Sava naredni dana mogla prilično narasti. „Situacija je katastrofalna“, kaže Klaus Mok, regionalni direktor humanitarne organizacije „Help“, u razgovoru za DW.

Pogledajte video 02:32

Obrenovac, grad pod vodom (VIDEO)

Poplave nisu zahvatile urbanije sredine, ali je zato u selima ogromna vodena masa dovela do razaranja velikih razmera. Tako jake kiše poslednji put su bile zabeležene pre 120 godina. Oranice i polja koja mnogi ljudi omogućavaju preživljavanja i predstavljaju osnovni izvor prihoda, sada su pod vodom. „Kiša je pada skoro četiri sedmice. Ako se seme u narednih nekoliko nedelja ne probije, žetve neće biti“, dodaje Fric Nojberg, saradnik humanitarne organizacije „Adria“. Ukoliko se to dogodi, privredna katastrofa u ruralnom delu zemlje, bilo da je reč o Bosni ili Srbiji, biće neizbežna.

Zagađena voda, kontaminirane kuće

Pored brojnih humanitarnih organizacija – domaćih i stranih, u pružanju osnovne pomoći ugroženim građanima, učestvuje i nemačka Organizacija za tehničku pomoć (THW). U više kriznih regiona koriste se nemačke pumpe za ispumpavanje vode velike snage. Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu saopštilo je da je u prvom navratu na raspolaganje u borbi protiv poplava dato pola miliona evra, od toga je 350.000 namenjeno žrtvama, a 150.000 za tehničku pomoć. To svakako nije kompletna suma novca, na koju vlasti u tim državama i ugroženi građani mogu da računaju. Dodatnih 200.000 evra biće izdvojene i za projekte koji još nisu definisani. „Dodatne potrebe za finansijskom pomoći tek treba da budu utvrđene“, rečeno je redakciji DW u Berlinu.

Hochwasser in Bayern

Ekipe THW na terenu

„Iskustva koja sa poplavama ima Nemačku, od velikog su značaja u pružanju pomoći ugroženim područjima“, kaže Gernot Kraus iz humanitarne organizacije „Karitas“. „Jasno je da će građanima u tom regioni biti potrebni čistači sa ogromnim pritiskom, isto tako i sredstva za održavanje higijene. I ono što je najvažnije, to nije nešto što se može ubrzano rešiti. Jer reč je o problemu sa kojim će se građani suočavati mnogo duže od šest nedelja.“ Na pitanje koliko bi taj proces mogao da potraje, Kraus odgovara kako raščišćavanje terena može da potraje i godinu dana.

I mine krenule Savom ka Dunavu?

Istovremeno, pored svih briga, „isplivao“ je još jedan problem. Mine iz krvavog rata vođenog na prostorima BiH tokom 90-ih godina prošlog veka, mogle bi da pokrenu izlivene reke. Nagaznih mina u ovom području, prema tvrdnjama Centra za uklanjanje mina u BiH, i dalje ima u izuzetno velikim količinama (više desetina hiljada). Građani su već počeli da prijavljuju takvu municiju na mestima na kojima ih ranije nije bilo. „To konkretno znači da markeri, kojim su bila obeležena minska polja, više ne odgovaraju stvarnoj situaciji“, upozorava Fric Nojberg iz humanitarne organizacije „Adra“. „Drugim rečima, svi bi morali da budu oprezni kada se kreću ulicama u ugroženim mestima.“

Mine iz poslednje rata, zbog katastrofalnih poplava, postaju i problem susednim zemalja. Nije isključeno da bi one mogle da završe u Savi, a potom i u Dunavu, i tako stignu do drugih krajeva jugoistočne Evrope. Čak i kada su dugo u vodi i mehanizam vremenom postane nakvašen i narušen, one mogu ugroziti život ljudi. Ništa manje opasno ne bi bilo i ukoliko bi neke od tih mina dospele do hidroelektrana. U tom slučaju bi u najmanju ruku mogle naneti ogromnu štetu turbinama.

Audio i video