Neruda ponovo piše istoriju

Da li će Čile morati ponovno da piše svoju istoriju? Ekshumacija posmrtnih ostataka Pabla Nerude (1904-1973), koja je započeta danas (8.4), u svakom će slučaju primorati tu južnoameričku zemlju da se ponovno suoči sa svojom nedavnom prošlošću. Naučnim istraživanjem posmrtnih ostataka tog dobitnika Nobelove nagrade za književnost, trebalo bi da zauvek bude rešena svađa oko uzroka njegove smrti.

Pablo Neruda je umro 23. septembra 1973, tačno dvanaest dana nakon što je u Čileu Avgusto Pinoče izveo vojni udar. Prema zvaničnoj verziji koja je do sad bila na snazi, uzrok smrti bio je rak. Ali Nerudin bivši vozač Manuel Araja to poriče. On je uveren da je taj Nobelovac i kritičar režima u bolnici bio otrovan sredstvom za ublažavanje bolova.

Ekshumacija koju je naložio sud trebalo bi sada da razreši sumnje koje se oko Nerudine smrti vuku već 40 godina. Prema izjavi službe za sudsku medicinu u Santjagu, pesnikove posmrtne ostatke istražiće međunarodna grupa stručnjaka za sudsku medicinu, antropologa, biohemičara i toksikologa. „Tražimo znakove koji ukazuju na mogućnost bolesti ili ne“, objasnila je jedna od rukovoditeljki ureda za sudsku medicinu u Čileu Marisol Intrijago Leiva. Uraditi analize nakon tolikih godina je „teško, ali nije nemoguće“.

U potrazi za istinom

Ekshumacije u Čileu ubrajaju se u mere bolnog prevladavanja prošlosti. Tokom vojne diktature generala Avgusta Pinočea, u periodu od 11. septembra 1973. do 11. marta 1990, umrlo je ili „nestalo“ oko 30.000 ljudi. Identifikaciju mučenih i ubijenih protivnika režima, vojna hunta je namerno otežavala. Još uvek nisu identifikovane sve žrtve i bolna potraga njihove rodbine još traje.

„Istina leži među posmrtnim ostacima“, kaže Aleksandra Manesku iz Organizacije međunarodnog Crvenog krsta. Ta Nemica će biti u timu stručnjaka koji će istraživati Nerudine posmrtne ostatke. „Dostojanstvo žrtve mora se poštovati“, jedna je od njenih glavnih deviza u tom poslu. „Patnja porodice posle 20, 30 godina, često je isto tako snažna kao i na dan smrti. Čak i kada se to ne primećuje“, kaže Manesku.

I za nadležnog čileanskog sudiju Marija Karozu, „odlučujuće je da se dopre do istine, koju jedan veliki deo društva ne poznaje“. Karoza je još pre dve godine odobrio ekshumaciju ostataka Salvadora Aljendea (1908-1973). Ispitivanja su potvrdila da je bivši predsednik počinio samoubistvo.

Sumnje u uzrok smrti

U slučaju Pabla Nerude sumnje oko zvaničnog uzroka smrti u poslednjih deset godina su se pojačale. Neruda je bio lečen u istoj klinici u Santjagu kao i bivši čileanski predsednik Eduardo Frei Montalva. Montalva, koji je Čileom vladao između 1964. i 1970, umro je 1982. nakon više operacija bruha. Ali jedno istraživanje stručnjaka sudske medicine iz 2009. pokazalo je da je taj demohrišćanski političar bio otrovan talijumom i iperitom.

Radijskog novinara Marija Antonia Guzmana, sa čilenaske radio stanice „Radio kooperativa“ zato ne čude sumnje da se i u Nerudinom slučaju radilo o ubistvu. „Mislim da u tome ima nešto“, kaže on. U Čileu su progoni vođa iz političkih ili studentskih krugova bili svesna metoda. „Represija je bila selektivna“, kaže Guzman.

Politički potres

U fondaciji „Pablo Neruda“ u Santjagu sa sumnjom gledaju na takva razmišljanja. „U fondaciji smo uvereni da je Neruda umro od raka prostate“, kaže jasno portparol Karlos Maldonado. Ukoliko istraživanja sudske medicine budu dokazala suprotno, on predviđa politički potres u Čileu: „To bi bio okrutan udarac za našu zemlju“, tvrdi Maldonado. Od svih okrutnosti koje je počinila Pinočeova diktatura, ovo bi bila jedna od najgorih.

I vreme u kojem se organizuje ekshumacija politički je vrlo osetljivo – Čile se nalazi usred predizborne kampanje. U novembru će biti održani kako parlamentarni, tako i izbori za novog šefa države. „Kad bi se ustanovilo da je Neruda bio jedna od prvih žrtava diktature, to bi se odrazilo na izbore“, veruje novinar Guzman. Mnogi članovi vlade moraju da budu spremni na to da će se ispitivati njihov odnos prema tadašnjoj vojnoj diktaturi.

Autorke: Astrid Prange De Oliveira / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković