Nepriznate diplome iz BiH

Svoj boravak u Beču za vreme letnjeg raspusta, Amila K. zamišljala je kao turističku posetu za koje će obaviti i sve formalnosti neophodne za upis magistarskog studija, koje je nameravala da pohađa na Bečkom univerzitetu. Ipak za diplomiranu ekonomistkinju, barem prema diplomi koju je donela iz BiH, letni raspust pretvorio se u letjnu moru. „To je za mene bio nevjerovatan šok, nešto neopisivo, jer su mi rekli da ja ovdje ne mogu upisati master studij, jer oni moju diplomu ne priznaju. Ne samo, dakle, da se programi ne poklapaju, već da je diploma kao takva za njih nevažeća. Mislim, šta da kažem, bila sam bijesna, ogorčena, jednostavno nisam znala šta da radim“, priča Amila.

Fakultet koji je Amila završila kako kaže, „u jednom od tri najveća grada u BiH“ je privatni i u imenu sadrži reč „internacionalni“. Zato je studentkinja tim više bila iznenađena ocenom svoje diplome od strane referenata na Bečkom univerzitetu. „Kad sada smirenije o tome razmislim, najgore od svega je što su me na fakultetu držali u ubjeđenju da sa njihovom diplomom školovanje mogu nastaviti bilo gdje na svijetu, dok je oni očigledno nigdje na svijetu nisu verfikovali“, konstatuje razočarano Amila K.

Savetovalište ima pune ruke posla

Slučajeva poput njenog sve je više, a diplome iz BiH koje su puno obećavale a koje u Austriji ne važe, gotovo svakodnevno su tema u savetovalištu udruženja Collegium Bosniacum, udruženju studenata iz BiH u Austriji. Članica uprave i jedna od savetnica novopridošlih studenata iz BiH je i Sanja Muratović. „Stvar je u principu jednostavna: ukoliko univerzitet ili fakultet u BiH nisu priznati u Evropi, student sa diplomom te ustanove u Austriji ne može na primer upisati magisterij, niti se, ukoliko je na bečelor studiju, može prebaciti na fakultet u ovoj zemlji. I sve je više studenata iz BiH koji u Beču žele magistrirati, ali sa velikim žaljenjem moraju konstatovati da im diploma ne vrijedi onoliko koliko su mislili da vrijedi. Smatramo da nije fer da se ljudima daje lažno obećanje kako sa diplomom nekog privatnog univerziteta školovanje mogu nastaviti bilo gdje na svijetu i smatramo da nije pošteno da se iskorištava njihov duh i njihova volja i želja da se školuju, jer ti univerziteti obično jako puno koštaju - i truda, i vremena, i najprije novca“, kaže Sanja Muratović.

Funkciju savetnice u studentskom udruženju Muratović obavlja od početka ove godine, no već duže je i savetnica pri Austrijskoj uniji studenata, udruženju studenata na državnom nivou, gde je zadužena za savetovanje svih stranih studenata u Austriji. Za studente iz BiH, ali neretko i za one iz Srbije i Hrvatske, često je veliki šok kada shvate da su tri ili četiri godine školovanja u domovini proveli na pogrešnoj obrazovnoj ustanovi. „To, naravno, izaziva mnogo ljutnje, a i nepovjerenja i prema nama. Studenti su od silnog bijesa i nevjerovanja da nakon tri, četiri godine studiranja, završenog bečelor studija, nemaju uopšte pravo da upišu svoj magistarski, ljuti na sve, pa i na nas. Onda se obično obrate raznim institucijama, dok se ne vrate ponovo na isto, a to je, nažalost, ta činjenica da ti fakulteti koje su završili, jednostavno nisu priznati“, objašnjava Muratović.

Oprez pri upisu na fakultet

Principijelno važi da se školovanje u Beču može nastaviti tek nakon upisa na fakultet u BiH; studenti koji u BiH upišu fakultet koji je priznat od strane austrijskih institucija, dodaje Muratović, školovanje u Austriji mogu nastaviti bez problema. U slučaju završenog bečelora upoređuju se plan i program na datom fakultetu iz BiH sa planom i programom fakulteta u Austriji - ponekad se dešava da nekoliko ispita ne postoje u BiH i da moraju naknadno biti položeni u Austriji. Što načelno nije problem. “Problem je u samom priznavanju pojedinih institucija iz BiH, jer same diplome i sam rad tih ustanova, nisu validni. Pri tome se najčešće radi o diplomama pojedinih privatnih univerziteta u BiH”, kaže Muratović.

Priznati i nepriznati univerziteti

No o kojim ustanovama je konkretno reč? Dr. Hajnc Kasparovski, predsednik austrijskog odeljenja evropskog Centra za informisanje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja, kaže da se austrijske institucije pri priznavanju ili odbijanju diploma iz BiH, drže liste koja se može naći na internet stranici bh. odeljenja ove evropske organizacije. „Kada odete na stranicu www.enic-naric.net i od navedenih zemalja odeberete Bosnu i Hercegovinu, pod tačkom `Priznate više obrazovne institucije` (Recognized Higher Education Institutions) možete naći sve institucije koje i za nas važe kao priznate. Sve institucije sa te liste kod nas načelno imaju zeleno svetlo. Naravno da se pri priznavanju upoređuju programi i da neki ispiti možda dodatno moraju biti položeni, ali načelno diplome tih institucija za nas važe kao priznate“, objašnjava Kasparovski. Sa druge strane, dodaje on, studenti institucija koje nisu na toj listi, mogu biti sigurni da neće moći da nastave školovanje u Austriji ili u Nemačkoj.

U austrijskom Centru za priznavanje dokumenata višeg obrazovanja dodatno se služe i listom koju su izradili nemačko i austrijsko Ministarstvo obrazovanja (www.anabin.de), mada se ova lista, kažu u Centru, često aktualizuje i moguće je da su neke institucije čije su diplome bile nevažeće (sa naznakom H-) svoje diplome u međuvremenu verifikovale. U Centru Enic/Naric kažu da je u svakom slučaju dobro stupiti u kontakt sa saradnicima Centra (u Nemačkoj ili Austriji), jer se tako direktno može doći do informacija, kako o samoj diplomi, tako i o upoređivanju programa sa ustanovom na kojoj se u Austriji ili Nemačkoj planira nastaviti školovanje. Načelno, međutim i ovde važi, kaže Kastovski, da su diplome institucija sa naznakom H+ priznate, a one sa neznakon H- nepriznate.

Studentima su potrebne tačne informacije

Ovom listom služe se pri savetovanjima studenata i u udruženju Collegium Bosniacum, a sve te informacije, kaže Sanja Muratović, mogu se dobiti i na internet stranici samog udruženja. „Ljudi se, kada upisuju fakultete u BiH, prvenstveno trebaju informisati. Oni moraju prikupiti informacije i trebaju im se dati tačne informacije o njihovim budućim diplomama, da jednostavno znaju na čemu su“, kaže Muratović.

Sve je više studenata iz BiH koji u Beču žele da magistriraju, ali sa velikim žaljenjem moraju konstatovati da im diploma ne vredi onoliko koliko su mislili da vredi.

Ali, nije li upravo obaveza obrazovnih ustanova da svoje studente informišu o tome koliko vrede njihove buduće diplome i šta o tome kažu oni koji te informacije nisu na vreme dobili? „Kako da vam kažem“, objašnjava Amila K. „Kada idete na fakultet koji se zove internacionalni, onda polazite od toga da je i diploma internacionalna. Ali ja sam očigledno nasjela na lijepe slike i slatka obećanja. A ja sam uzalud potrošila i vrijeme i novac.“ Amila K. je prvenstveno bila spremna da navede i ime fakulteta na kojem je studirala – ali u međuvremenu je mišljenja da je bolje „ne zamjeriti se dalje sa osobljem dotičnog fakulteta i sa diplomom kakva jeste pokušati dobiti posao u BiH.“

Članovi udruženja Collegum Bosniacum u međuvremenu su o problemima sa kojima se suočavaju studenti iz BiH u Austriji pismeno izvestili i nadležna ministarstva u BiH i nadaju se da će taj dopis biti shvaćen kao konstruktivna kritika i kao poziv na saradnju. Do tada, oni će nastaviti sa informisanjem studenata i stajaće im na usluzi – kako studentima iz BiH u Austriji, tako, ukoliko je to potrebno, i studentima u samoj BiH.

Autor: Emir Numanović

Odg. urednica: Ivana Ivanović