1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Neprirodna neravnoteža polova: Svi hoće muško?

Dečaci se češće rađaju, ne samo u Kini i Indiji, gde je stopa rađanja muške dece upadljivo visoka. Ujedinjene nacije sumnjaju da se ženski fetusi namerno abortiraju. Prilike su zabranjivajuće i u drugim krajevima sveta.

default

Muški pol u prednosti

Društvene posledice viška dečaka u svetu su razorne. "Čovek bi pomislio da u društvima u kojima dominiraju muškarci, žene tretiraju kao princeze, ali stvarnost je sasvim drugačija: žena je suočena sa nasiljem i raznim drugim neprijatnostima", kaže Franciska Brantner poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu i članica Odbora za ženska prava.

Doris Štump, švajcarska poslanica u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu, u vezu dovodi nedostatak žena i prostituciju, jer: "u nedostaku domaćih žena, dovode ih iz drugih zemalja, uvoze ih kao robu."

Studija UN o stanovništvu navodi da raste broj prisilnih brakova maloletnika, kao i stopa samoubistava među ženama.

Šokantan razvoj u Aziji

EU-Abgeordnete Franziska Brantner

Franziska Brantner

Biološki je normalno da se na 105 dečaka rodi 100 devojčica. Ova prirodna neravnoteža se kasnije „ispravi“ zbog veće smrtnosti muških beba i dece. U nekim delovima Indije ili Kine, već sada se rađa 120-130 dečaka na 100 devojčica.

U celoj Aziji nedostaje oko117 miliona žena, procenjuje stručnjak za stanovništvo Kristog Đulmoto sa Instituta za razvoj na Univerzitetu Pariz-Dekart. On se godinama bavi istraživanjem odnosa polova na globalnom nivou i autor je najnovije studije UN. S obzirom na globalni razvoj situacije u ovoj oblasti, demografi govore Dežndercidu: ciljano ubijanje jednog pola.

Posledice prenatalne dijagnostike

Tužno, ali istinito: Medicinski napredak olakšava ciljane pobačaje. Na primer, lekari ultrazvuka mogu da odrede pol fetusa od 14. nedelje trudnoće. Međutim, prekid trudnoće posle prvog tromesečja je protivzakonit u mnogim evropskim zemljama, kao što je zabranjeno abortirati zbog neželjenog pola fetusa (inače, u SAD ovo ne važi).

Symbolbild Geschlechterselektion in der EU

Neprirodan odnos polova


Statistika u zemljama kao što su na primer Albanija ili Makedonija, navodi na pretpostavku da se tamo zakoni često zaobilaze - bilo da se abortus izvrši ilegalno ili da se navede neki drugi, „legalan“ razlog, a ne neželjni pol.

Organizacije za zaštitu prava žena uočavaju trend odabira pola deteta i u državama članicama Evropske unije. Danski mediji izveštavaju o pravom abortus-turizmu u Švedskoj, gde je prekid trudnoće legalan do 18. nedelje trudnoće. Studije iz Norveške i Velike Britanije beleže „višak“ dečaka kod doseljenika iz azijskih kultura, posebno kada je u pitanju drugo i treće dete.

Izbor pola vrši se i prilikom preimplantacione dijagnoze (PID), kaže Kristijane Vopen iz Kelna: "U evropskim statistikama, postoje parovi koji su, posle troje dece istog pola, uz pomoć PID odlučili da se u matericu usadi samo embrion suprotnog pola." Prilikom PID oplođena jajna ćelija se ispituje, pa se određuje i pol embriona.

Pravna regulacija je teško izvodljiva

Već u rezoluciji iz novembra 2011. Savet Evrope u Strazburu je konstatovao "prenatalni odabir pola dostigao je zabrinjavajuće razmere". međutim Evropska unija nema pravno rešenje za ovaj problem. Jer ova cela oblast kao i prekid trudnoće podležu zdravstvenoj politici pojedinih članica. Zbog toga EU ne može da zahteva poboljšanje situacije u zemljama kandidatima kao što su Albanija i Makedonija.

Symbolbild Geschlechterselektion in der EU

Oštrije regulisati propise o prekidu trudnoće


Franciska Brantner tvrdi da to "nije samo pitanje zdravlja, nego i pitanje ljudskih prava." Ona kaže da samo strožiji zakoni tu ne bi ništa pomogli.

Nadu daje razvoj u Južnoj Koreji, gde je medijskom kampanjom i zakonima neravnoteža među polovima znatno smanjena: nekada se na 100 devojčica rađalo 115 dečaka, a sada samo 107.

Autor: Klaudija Henen / Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon