„Neprijateljstvo“ skupo koštalo i Tursku i Grčku

Politički program posete trajao je samo nekoliko sati. Uprkos tome obojica premijera, Jorgos Papandreu i Redžep Tajip Erdogan ocenili su da je susret u Atini bio istorijski. Na sastanku, na kojem je učestvovalo po desetak ministara obe zemlje, završen je potpisivanjem dvadesetak sporazuma o saradnji u raznim oblastima: turizmu, trgovini, obrazovanju, ekologiji, suzbijanju organizovanog kriminala i ilegalne migracije.

„Ova poseta će ući u istoriju. Danas potpisani sporazumi su korak u novu budućnost. Ovo je prekretnica u stogodišnjoj istoriji oba naroda.“

Odnosi dve zemlje bi ubuduće trebalo da budu institucionalizovani. U tom cilju je 1996. godine osnovan Vrhovni savet za tursko-grčku saradnju, koji bi trebalo redovno da zaseda. Osim toga, dogovoreno je da se premijeri sastaju jednom godišnje, a ministri spoljnih poslova dva puta.

Najvažnija tema jeste smanjenje izdataka za naoružanje. Obe zemlje – između ostalog i zbog uzajamnog neprijateljstva – imaju procentualno, u odnosu na druge zemlje Evrope, najveće izdatke u oblasti odbrane.

Mada su se odnosi Grčke i Turske poslednjih godina politički poboljšali, vojske NATO partnera su vrlo skeptične jedna prema drugoj. Tu je i spor u Egejskom moru. Politolog iz Istanbula Čengiz Aktar kaže da je takav stav i onako prevaziđen:

„Grčka će ove godine za naoružanje i plate u vojsci izdvojiti šest milijardi evra. Uzajamno stalno smanjivanje izdataka u oblasti odbrane bilo bi u ovim vremenima melem na ranu Grčke. To bi bilo dobro ne samo za Grčku, već i za Tursku. Jer Turska od 1975. godine izdržava takozvanu „četvrtu“ egejsku vojsku. Ona je formirana za odbranu od Grčke, i niko više ne zna zašto ona postoji.“

Inače, od tog uzajamnog nepoverenja između Ankare i Atine profitirala je i Nemačka. Ona je naime glavni izvoznik oružja kako Turcima tako i Grcima. Erdogan završava posetu Grčkoj, razgovorima sa predstavnicima turske manjine.

Autor: Ulrih Pik / Dijana Roščić

Odg. urednik: N. Jakovljević