Neprijatelji u plavom

Prema studiji objavljenoj u Prevencija povreda, jednom od uglednih medicinskih časopisa Velike Britanije, Američka policija je 2012. godine tokom „legalnog“ zaustavljanja, pretresa i hapšenja ubila ili povredila 55.400 ljudi. Istraživači su otkrili da je policija nesrazmerno često zaustavljala i hapsila crnce, američke Indijance i Latinoamerikance i, mada upotreba sile nije varirala u zavisnosti od etničke pripadnosti osoba, konstatovano je da bliski kontakt sa policijom predstavlja rizik za pripadnike tih manjina.

„To nikako nije novi problem“, rekao je Ted Miler, naučnik u Pacifičkom Institutu za istraživanje i evaluaciju u Merilendu gde je nastala studija „Opasnosti policijske akcije u SAD“. „Nezakonita upotreba prekomerne sile kod policije je oduvek bila naš problem, a od (američkog) građanskog rata je bila posebno problem za crnačku populaciju.“

Miler i kolege iz SAD i Australije su istraživali podatke iz medicinskih i pravnih izvora i novinske izveštaje Gardijana i Vašington Posta. Za potrebe studije, „legalne intervencije“ se definišu kao „hapšenja, zaustavljanje i pretresanje na ulici i zaustavljanja u saobraćaju koja uključuju pretrese“.

Prikrivanje policijskog nasilja

Miler je rekao da je tokom istraživanja konstatovano da se vrlo malo zvanične dokumentacije o nasilju policije može naći u pravnim bazama podataka i da su iz medicinske dokumentacije izostavljeni podaci o povredama koje je izazvala policija.

„Iznenađenje za sve nas bilo je kada smo shvatili da u Sjedinjenim Državama mrtvozornici i nadležno medicinsko osoblje u polovini slučajeva nisu zabeležili da je u smrti ili povredi osobe učestvovala policija“, rekao je Miler. „Postoje takođe dva odvojena sistema izveštavanja kojima bi policija trebalo da izveštava o učešću policije u smrtnim slučajevima – i oba ta sistema su bila još gora.“

„Kada sve to koriguješ, saznaš da je policija ubica svakog trinaestog čoveka koji strada od vatrenog oružja, kada se ne računaju samoubistva“, dodao je on. „Policajac je bio taj koji je povukao obarač. To je strašno.“

Nedostatak dosledne evidencije, nedostatak istraživanja poput ovog koje je sproveo Miler i medijsko izveštavanje o napadima na policiju, kao što su nedavne pucnjave u kojima je ubijeno ukupno osam policajaca, može da stvori utisak da je policija u SAD u većoj opasnosti od javnosti nego što je javnost od policije. „Činjenica je međutim da policija češće i žešće koristi silu i sa više smrtnih ishoda nego što je obratno slučaj", rekao je Kristijan Vilijams, autor sveobuhvatnog i kritičkog izveštaja o američkom zakonu i njegovom sprovođenju pod naslovom „Naši neprijatelji u plavom: Policija i moć u Americi“.

„Ni iz vesti po medijima, a ni iz policijskih izveštaja, vi ne možete da saznate da je biti policajac manje opasno od vožnje kamiona“, dodao je on. „Takođe, iz tih istih izvora ne možete da saznate da policajci ubijaju troje ljudi dnevno. U stvari, to bukvalno niko nije znao do prošle godine dok Gardijan nije počeo da pravi bazu podataka.“

Rasizam institucije

Iako je rizik od povrede za sve etničke grupe isti, od trenutka kada je došlo do kontakta sa policijom, izdvajanje mladih muškaraca crnaca, latinoamerikanca i Indijanaca čini te grupe posebno izloženim riziku da budu povređeni ili ubijeni. Policija skoro tri puta češće zaustavlja ljude obojene kože od belaca.

„Postoji realna tendencija da se policijska brutalnosti shvati kao neka vrsta greške, kao nesavršenost, a ne kao karakteristika institucije“, rekao je Vilijams, koji nije bio uključen u studiju. „Pretpostavka je da se policija ponaša suprotno svojoj svrsi. Mislim da ima više smisla da se pođe od ponašanja institucije i – videći da je širom zemlje i kroz svoju istoriju proizvodila nasilje i nesrazmerno ciljala ljude koji nisu belci – zaključi da je to njena prava svrha.“

Studija nije ispitala razloge koji stoje iza zaustavljanja i hapšenja, na primer, da li je policija svesno ili nesvesno birala ljude po boji kože. Međutim, studija zaključuje da „s obzirom na nacionalnu istoriju rasizma, veći broj smrtnih slučajeva crnaca u akcijama policije u SAD s pravom brine političke analitičare, aktiviste i medije“. Autori dodaju da bi „bilo mudro da se rizične grupe obučavaju kako da se ponašaju kada ih zaustavi policija“. Dugoročniji cilj, međutim, bio bi da se uvedu mere odgovornosti i da se nasiljem bavi na institucionalnom nivou.