Neprijatelj iznutra
11. jul 2018.
Američki predsednik izjavio je prošle sedmice tokom posete Montani kako dolazi da kaže NATO-u: „Morate da počnete da plaćate svoje račune. SAD neće da se pobrinu za sve!“ Publika je Trampu dala veliki aplauz dok je nastavljao već poznati govor usmeren protiv nemačkih niskih izdataka za odbranu, ali i protiv kancelarke Angele Merkel. Govorio je o tome kako je „rekao Angeli“ da on „ne može garantovati, ali mi vas štitimo i… ne znam koliko dobijamo štiteći vas.“
Ove nesuglasice u samom temelju Alijanse – obećanju o uzajamnoj odbrani sadržanoj u članu 5 – predstavljaju najnoviju pretnju nadama NATO da održe uspešan samit u sredu i četvrtak u svojoj novoj centrali u Briselu.
Sada se kao „uspeh“ može okarakterisati odsustvo diplomatskih katastrofa sličnih onima koje su se desile na samitu G7 početkom juna, kada je Tramp odbio da potpiše konačno saopštenje, nazvao kanadskog premijera Džastina Tridoa „nečasnim“, te uhvaćen na fotografiji koja je postala viralna, a na kojoj se može videti kako Tramp oštro gleda kancelarku Merkel koja mu uzvraća istom merom.
„Imamo svako pravo da budemo nervozni“, rekla je Sofija Beš, saradnica Centra za evropske reforme (CER), govoreći o mogućnosti sukoba između Trampa i Merkel. „Tramp namešta dva odsto kao zlatnu kartu za bilo kog evropskog lidera koji bi išao rame u rame sa Trampom i to je razlog zašto su svi zabrinuti.“
Samo sedam saveznika, pored SAD, ulaže u svoju odbranu propisana dva odsto BDP-a ili više, iako svih 29 saveznika sada povećava svoj budžet za odbranu, prateći trend koji je počeo 2014. godine.
I pored toga što je poslao pisma nekolicini saveznika upozoravajući ih da njihovi izdaci nisu bili zadovoljavajući, očekuje se da Trampov antagonizam najviše bude usmeren ka Angeli Merkel zato što upravlja najvećom evropskom ekonomijom. Razlog je što Nemačka izdvaja samo 1,2 odsto svog BDP-a na odbranu ove godine, sa planom da taj udeo poveća na 1,5 do 2025. godine.
Iako se slaže da Nemačka mora unapređivati svoju odbranu, Beš smatra da je Trampova nemilosrdna retorika kontraproduktivna, čak i opasna. „Sve što sada podriva transatlantski savez ide u korist Putinu”, rekla je za DW. „Način na koji predsednik Tramp izdvaja Angelu Merkel potencijalno bi moglo da podeli i Evropljane.“
Uzburkanost na rasporedu
Ipak, Džejms Apaturaj, zamenik asistenta generalnog sekretara NATO-a za bezbednosnu politiku, objasnio je da savez ne može da zaobiđe raspravu o „novcu, mogućnostima i doprinosima“. „Veoma je važno da ne dođemo u situaciju gde bi SAD postale toliko frustrirane da pomisle kako bi trebalo da donesu druge odluke“, izjavio je. „To bi bio tragičan ishod za svakoga. Stoga, mi moramo da pokažemo da se teret deli podjednako.“
Tramp je već predložio povlačenje određenog broja američkih vojnih lica iz Nemačke, od ukupno 35.000, koliko ih je trenutno stacionirano.
Postoji mnogo drugih pitanja koja zahtevaju pažnju, a jedan od najočiglednijih je jedinstven odgovor na rusku agresivnost. Nove brige proizašle su iz Trampovog neobavezujućeg odgovora na pitanje o ruskoj aneksiji Krima – događaju sa najviše dešavanja u istoriji NATO-a nakon Hladnog rata. Upitan u kontekstu njegovog predstojećeg sastanka sa Putinom 16. jula, Tramp je odgovorio: „Moraćemo da vidimo“ da li će promeniti američki stav o nepriznavanju aneksije.
Uzdrmani su i napori da se okonča rat u istočnoj Ukrajini između ukrajinskih snaga i separatista podržanih od strane Rusije. Zamenik šefa misije OEBS Aleksander Hag pozvao je lidere na samitu da podstaknu obe strane, zajedno sa Moskvom, da poštuju dogovor o prekidu vatre. „Nijedna šansa za diskusiju o ovom konfliktu ne sme biti propuštena“, rekao je Hag za DW.
Sve je dobro što se dobro svrši…saopštenjem
Jan Leser, potpredsednik za spoljne poslove Nemačkog Maršalovog fonda u Briselu izjavio je da, ukoliko ništa ne pođe po zlu, samit bi mogao da bude produktivan i donese „nekoliko veoma konkretnih rezultata počevši od podele tereta do brzog odgovora na partnerstva sa evropskom periferijom“. Ipak, napomenuo je da bi nakon iskustva G7, zvaničnici trebalo da budu zabrinuti da li će ovaj put uopšte biti zvaničnog saopštenja.
„Kada bi se radilo samo o dugoročnim problemima prilagođavanja podele terete, uloge NATO-a u borbi protiv terorizma i sličnim pitanjima, smatram da bi diskusija bila drugačija“, objasnio je Leser. „Međutim, postoji velika frustracija zbog osećaja da su tradicionalne veze transatlantske diplomatije, uključujući i transatlantsku diplomatiju NATO – izgubljene. Nekako smo se udaljili od normalnih i predvidljivih načina rada.“