(Ne)predvidivo proricanje budućnosti | Mozaik | DW | 20.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

(Ne)predvidivo proricanje budućnosti

Nepredvidiva budućnost neiscrpni je izvor ideja za pisce i reditelje. Istraživači rado "gledaju" u budućnost i u nepoznate svetove. Rezultati su umetnička dela naučne fantastike koja ponekad i pogode budućnost.

ARCHIV - Das Filmplakat zum Science-Fiction-Epos «Avatar», aufgenommen während der Premiere in Berlin (Archivfoto vom 08.12.2009). James Cameron kehrt nach Pandora zurück. «Avatar»-Fans müssen sich allerdings bis Ende 2014 gedulden, ehe die zweite Folge des Fantasy-Streifens in die Kinos kommt. Dafür hat Cameron gleich zwei Fortsetzungen zugesagt. Foto: Jens Kalaene dpa (Zu dpa Jahreschronik - Die wichtigsten Ereignisse des Jahres 2010) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Avatar Filmplakat

Džordž Orvel je 1948. godine predstavio uznemirujuću viziju budućnosti: Veliki brat je sveprisutan, a ljudi su samo neme korisne životinje. Država poput ogromne hobotnice širi svoje krake. Istraživač Bernd Štegman na institutu za futurologiju Slobodnog univerziteta u Berlinu smatra da ova knjiga sve do danas prikazuje naš strah od dominirajuće svemoćne i sveznajuće vlade. Ova knjiga, kaže on, "ima izuzetno jak uticaj" na pitanje nadgledanja društva od strane države.

Fikcija kao spas

Von Fiktion zur Innovation. Frank Schätzing und Tom Tykwer bei der IFA. Fotografin: Mara von Kummer September, 2012, Berlin

Frank Šecing i Tom Tikver

Ipak, budućnost ne izgleda uvek tako mračno kao kod Orvela. Na Međunarodnom sajmu elektronike u Berlinu su, između ostalih, o ovoj temi raspravljali nemački reditelj Tom Tikver i popularni autor naučnih tekstova Frank Šecing. Rasprava je dovela do sledećih zaključaka: fikcija može da funkcioniše kao izbavljenje. Sve granice se mogu preći. Čovek se može osloboditi od stega vremena u kojem živi.

“Činjenica da naša želja za fikcijom sve više raste nije bez osnove“, kaže Tikver. “To se dešava zato što se redovno približava kraj dana. San, dakle 'mala smrt'. Mi tada tražimo priču koja nas spasava od predstojećeg kraja, koja ga odgađa “, objašnjava Tikver. Jedna takva "priča za laku noć" je i njegov novi film "Atlas oblaka" (Cloud atlas) koji je upravo prikazan na Filmskom festivalu u Torontu. “Stvarnost je u ovom filmu uvek nekako izmenjena, nešto će se tek dogoditi a nešto se već dogodilo. Prošlost, sadašnjost i budućnost su izmešani“ objašnjava Tom Tikver radnju svoga filma.

Tehnološki napredak

I dok roman Dejvida Mičela "Atlas oblaka" prikazuje jednu od mogućih budućnosti našeg društva, postoji još jedna grana naučne fantastike koja se više bavi ispitivanjem potencijalnih tehničkih mogućnosti. Pionir ovog žanra je bio francuski pisac Žil Vern. Već 1985. godine on je pisao o putovanju na mesec, ekspediciji u središte zemlje, a kasnije je svoje protagoniste odveo na putovanje oko sveta u 80 dana – sve ovo pre nego što su za to postojali tehnološki uslovi.

HANDOUT - Doona Bae als Sonmi-450 in einer Szene des Films «Cloud Atlas» (undatierte Filmszene). Für den deutschen Regisseur Tom Tykwer und die Geschwister Lana und Andy Wachowski («Matrix») war die Zusammenarbeit an «Cloud Atlas» ein «Traumprojekt». Man habe sich auf Anhieb gut verstanden. Der Film feierte während einer Pressekonferenz am Sonntagnachmittag (09.09.2012) beim Filmfest in Toronto Premiere. Foto: Warner Bros./X-Verleih (zu dpa 0260 vom 10.09.2012 - ACHTUNG: Verwendung nur für redaktionelle Zwecke im Zusammenhang mit dem Film und bei Urheber-Nennung)

Scena iz filma "Atlas oblaka" Toma Tikvera

U kategoriju ovog žanra može se svrstati i autor bestselera Frank Šecing. “Budućnost je jedan ogroman, prazni prostor“, kaže on, “i naučna fantastika jeste pokušaj da se pokaže kako bi taj prostor mogao da se popuni.“ U svom romanu "Granica" (Limit) pozabavio se starom temom zanimljivom za čovečanstvo: kolonizacijom meseca. U njegovoj knjizi to se ne postiže raketama već jednom vrstom lifta. Ovo je ideja kojom se fizičari bave već neko vreme.

Za sociologa Edgara Gela je kombinacija fantastike i nauke klasika: “Naučnici se često služe naučnom fantastikom kako bi dobili nove ideje“, objašnjava on. “U slučaju Orvela i Šecinga ideje iz budućnosti se prenose na najefektivniji način.“

Veći strah od budućnosti na Zapadu

Istraživači su otkrili da je strah od onoga što tek dolazi prisutniji u Americi i u Evropi nego u ostalim zemljama sveta. Možda je razlog taj što u razvijenim zemljama čovek po pravilu može više toga da izgubi. Gledanje u daleku budućnost je luksuz, kaže sociolog Edgar Gel. Na Kubi, na primer, mnogo važne mesto zauzimaju svakodnevni problemi poput borbe protiv siromaštva.

French author Jules Verne is shown in this undated photo. (AP Photo)

Žil Vern

Slično je i u Egiptu. Ovde se sociolog upustio u potragu za ljudima koji se brinu za budućnost. Jedan arapski kolega mu je poslao tekst koji ispituje razloge za nedostatak naučne fantastike u arapskom svetu. Iako postoji "Hiljadu i jedna noć" i razne fantastične bajke, one su najčešće usmerene ka prošlosti a ne budućnosti. Još jedan dokaz za jaku dominaciju tradicije u arapskom svetu.

Fikcija kao alarm za upozorenje

Futurolozi smatraju da je besmisleno baviti se fikcijom jer se tako besmisleno potpiruju strahovi ali i pružaju temelji za pogrešna očekivanja. Ipak nekada su zablude i korisne. Tako su, na primer, nemački turisti uveravali Franka Šecinga, autora romana "Roj" ("Der Schwarm"), da im je spasio život. Knjiga je bila na listama najbolje prodavanih knjiga upravo u trenutku kada je katastrofalni cunami pogodio obale Indonezije i Tajlanda. U knjizi Šecing naime detaljno opisuje kako izgleda površina mora pre udara razornog talasa.

Autori: Tini fon Pozer / Staša Nikodinović

Odg. urednica: Ivana Ivanović