Nepoželjni posmatrači

Posmatrači Parlamentarne skupštine Saveta Evrope neće moći da nadgledaju izbore za donji dom ruskog parlamenta 18. septembra. Njihov zahtev je već u maju odbio predsednik Državne dume Sergej Nariškin. Savet Evrope je zbog aneksije Krima u aprilu 2014. oduzeo pravo glasa Rusiji. Moskva je odbijanjem posmatračke misije uzvratila packu.

Drugačije je sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja će moći da pošalje svoje posmatrače. OEBS i dalje ima zamerke pre svega na stanje u medijima kojima, kako se tvrdi, upravlja Kremlj.

Petra Stikov, minhenska profesorka političkih sistema istočne Evrope, kaže da u Rusiji nije problem ono napisano na papiru: tamo postoje pravila koja bi trebalo da omoguće fer izbore. „Ali šizofrenija režima u Rusiji krije se upravo u tome što je stvoren privid čistih izbora“, kaže ona za DW. Ona smatra da je Putinov režim „mnogo suptilnije autoritaran nego što mislimo“.

„Strani agenti“

Posebno se pogoršala situacija domaćih izbornih posmatrača. Za to su odgovorna tri zakona: u februaru je broj posmatrača i savetnika ograničen – jedan posmatrač po izbornom mestu. Sam posmatrač mora se prijaviti najkasnije tri dana ranije. Ovako se, tvrde kritičari, otvara veći prostor za izbornu prevaru jer vlast unapred može znati koji će posmatrač biti na kojem izbornom mestu, a gde uopšte neće biti posmatrača.

U martu je donet zakon prema kojem novinari mogu biti akreditovani za praćenje izbora samo ukoliko su najmanje pet meseci pre tih izbora radili za novine ili televiziju za koje sada rade. Tako su aktivisti osujećeni u triku koji su prethodno iskoristili: prijavljivali su se kao novinari jer nisu mogli kao posmatrači.

Ključan je međutim zakon iz novembra 2014. godine. Sve nevladine organizacije (NVO) koje ruska vlast smatra „stranim agentima“ isključene su iz posmatračkog procesa. Dve godine pre toga donet je poznati „NVO-zakon“ prema kojem svaka organizacija koja dobija novac iz inostranstva mora da se registruje kao „strana agentura“.

Ne ide preko noći

Prva NVO koja je početkom 2013. dospela na listu „agenata“ bila je upravo poznata organizacija za posmatranje izbora Golos. Nakon toga se ova organizacija zvanično ugasila, da bi nekoliko meseci kasnije nastavila rad kao novoformirani „Pokret za izborna prava Golos“. No pre dvadesetak dana je i novi pokret zatvoren na zahtev ruskog Ministarstva pravosuđa.

Kremlj se pribojava masovnih demonstracija kakve su izbile posle parlamentarnih izbora 2011. i predsednički izbora 2012, kaže za DW predsednik Golosa Grigorij Melkonjanc. „Tadašnji masovni protesti su izazvani masovnim izbornim prevarama“, dodaje on. Melkonjanc ima nešto poverenja u novi sastav Centralne izborne komisije na čijem je čelu Ela Pamfilova, renomirana aktivistkinja za ljudska prava. Ipak smatra da za temeljne reforme nema vremena do predstojećih izbora. „To je dugoročni zadatak.“

http://www.dw.com/de/schwierige-wahlbeobachtung-in-russland/a-19466353