1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Nepoželjna kupovina

U nemačkoj vladi razmišljaju o mehanizmima kojima bi mogli da zaštite nemačke firme , kako ne bi dospele u ruke nepo#eljnih fondova stranih dr#ava. U drugim velikim zapadnim zemljama takva pravila već odavno postoje. Šef Dojče bank Jozef Akerman je jednom svojom izjavom skrenuo pažnju javnosti. On se naime zalo#io za to da se definišu strateška poslovna polja za koja se smatra da moraju da ostanu pod kontrolom.

Kina, Rusija i države bogate naftom sakupile su izvozom goriva gigantske devizne rezerve. Taj novac se kroz državne investicione fondove sve češće ulaže u strane firme. Akerman o tome govori kao o novom državnom kapitalizmu. Takodje se i u Mejdunarodnom monetarnom fondu sve češće raumišlja kako se odbraniti od državnih fondova čija je vrednost, prema nekim procenama 2,5 biliona dolara. Ovi državni fondovi su isto tako netransparentni kao i Hedge fondovi , kaže šef Medjunarodnog monetarnog fonda Simon Dzzonson i slikovito ich poredi sa crnim kutijama.

Ne znamo šta se dešava i to bi trebalo da nas zabrine,kaže on. Politika mora da obrati pažnju na ove fondove, jer oni već zbog svoje veličine mogu da imaju ogroman uticaj na finansijska tržišta. Ovo mišljenje deli takodje i profesor Mihael Hither sa Instituta za nemačku privredu u Kelnu:

"Nemačka vlada opravdano o tome razmišlja, jer se ovde ne radi o tržišnim akterima, koji odlučuju na osnovu svog poslovnog modela , već se radi o državnom novcu koji je uložen u fond i investira se u potpuno druge strateške ciljeve koji imaju političku pozadinu. To je nešto što ne može olako da se shvati. Tu nema tržišta i tržišnih struktura, već je u pitanju državno delovanje. "

Investicioni fond Ujedinjenih Arapskih Emirata je nedavno kupio dva procenta akcija Dojče bank. Jedan ruski koncern je zainteresovan za nemački Telekom. Kina je sa tri milijarde dolara ušla u američko društvo ”Blekston” zašta je dala 0,3 odsto svojih deviznih rezervi. Nemački ministar finansija Per Štajnbrik se pita, šta će se desiti ako za tako nešto odvoje deset ili 20 odsto deviznih rezervi?

Kina je zahvaljujući do sada nepoznatoj ekspanziji izvoza nakupila devizne rezerve u vrednosti od 1000 milijardi dolara, od kojih je značajan deo uložila u kupovinu američkih i evropskih državnih akcija. Ruske devizne rezerve procenjuju se na 400 milijardi dolara. Takodje su i arapske države preko izvoza gasa i nafte sakupile ogromne devizne rezerve i sve ih više ulažu u zapadne firme.

Kuvajt je već godinama najveći pojedinačni akcionar u Dajmler Krajsleru, dok Iran isto tako godinama ima udela u ”Tizen Krupu”. Prema mišljenju nemačkog ministra privrede Mihaela Glosa takve investicije su u svetu dobro došle. Glos koji se trenutno sa predstavnicima nemačke privrede nalazi u Kini pojašnjava: ne želimo da uplašimo strane investitore. Ne možemo i nećemo da ih sprečavamo.

Zaštita domaće privrede

Ipak, prema izjavi državnog sekretara Tomasa Mirova iz ministarstva finansija , sa veoma velikom pažnjom se posmatra kako fondovi koje kontrolišu države, kao što su Rusija, Kina ili arapske zemlje, učestvuju u kapitalu jednog preduzeća ili žele da ga kupe. Strahuje se da se na kraju krajeva, ne radi samo o ulaganju kapitala, već i da se na taj način dolazi do patenata ili se slede politički ciljevi. Profesor Hither sa Instituta za nemačku privredu kaže:

"To su potpuno druge sume koje mogu da se upotrebe. Kada na primer posmatramo Kinu , vidimo koje devizne rezerve ona ima i koje država može da upotrebi za medjunarodne aktivnosti. U tom smislu se i kvalitet promenio. Menja se transparentnost, menjaju se ciljevi, jasnoća. I to sve se na primer vidi u iranskom učešću u Tizen Krupu ili drugim transakcijama."

U Francuskoj i Americi postoje mehanizmi koji deluju protiv nepoželjnih kupovina . U SADu na primer ,od sredine osamdesetih godina, postoji Odbor za strane direktne investicije. Predstavnici Bele kuće,ministarstava odbrane , spoljnih poslova i zaštite domovine proveravaju ne samo moguće probleme u konkurentnosti, već i probleme koji mogu da nastanu po nacionalnu bezbednost. Zbog toga nije dozvoljena prodaja šest luka ,koje su hteli da kupe Ujedinjeni Arapski Emirati.

O toj temi sve češće razgovoraju predstavnici sedam najrazvijenijih država sveta sa Rusijom , Kinom, Emiratima i Saudijskom Arabijom. Razgovori na istu temu vodiće se i na godišnjoj konferenciji Mejdunarodnog monetarnog fonda u oktobru.

  • Datum 28.06.2007
  • Autor Karl Zavadcki
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAUU
  • Datum 28.06.2007
  • Autor Karl Zavadcki
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAUU