1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Neonacizam u akademskim krugovima

Vrlinama poput bespogovornog pomaganja i diskrecije u elitnim udruženjima očigledno je došao kraj. Nemačka studentska bratstva upustila su se u ogorčenu borbu. U središtu borbe su dva „brata“.

Prebacuju im se ozbiljne stvari: jedan njihov član optužuje ih da su u brojnim studentskim bratstvima (Burschenschaften) u Nemačkoj poslednjih decenija korene pustili predstavnici ekstremne desnice. Neka od tradicionalnih studentskih udruženja, neonacisti su uspeli da u potpunosti prožmu. Kristijan Joahim Beker je zato ustanovio Inicijativu članova studentskih bratstava protiv neonacizma, koja na svojoj internet-stranici „QuoVadisBuxe“ raščlanjuje sve metode izopačenosti ekstremne desnice.

Više stotina bratstava sastalo se u ljunu ove godine u Ajzenahu

Više stotina bratstava sastalo se u ljunu ove godine u Ajzenahu

Izopačenosti poput one Norberta Vajdnera: On je, na primer, teologa i pripadnika nemačkog otpora Ditriha Bonhofera koga su ubili nacisti, obeležio kao „izdajnika domovine“, a presudu kojom su ga osudili nazvao „pravno opravdanom“. Vejdner je trenutno glavni urednik jednih novina studentskog bratstva i ujedno jedan od najuticajnijih i najbolje plaćenih zvaničnika u najvećoj organizaciji – Nemačkom studentskom bratstvu (Deutsche Burschenschaft).

Grananje ekstremne desnice

Vajdner ima i odgovarajuću prošlost. Ranije je bio aktivan u ekstremnoj, desničarskoj organizaciji za mlade „Wiking-Jugend“, a nakon toga je postao jedan od lidera u Slobodnjačkoj nemačkoj radničkoj stranci. Nakon što je 1995. ta nacistička stranka zabranjena, Vajdner je nakratko nestao, da bi se ubrzo ponovo pojavio u jednom studentskom bratstvu iz Bona (Alte Breslauer Burschenschaft der Raczeks).

Tom bratstvu kojem pripada i Kristijan Joahim Beker. Odatle se njih dvojica i poznaju, ali Beker ne želi da se ta svađa svede na lične animozitete. Naprotiv, on smatra da problem ekstremne desnice seže dalje od studentskih bratstava. „Želimo da se raspravlja o ekstremnoj desnici u akademskim krugovima. Da se savezna politika i njeni zvaničnici time bave“. Stanje je ozbiljno, smatra Beker: „Akademski obrazovani neonacisti pišu i smišljaju parole - drugi potom bacaju molotovljeve koktele“.

Zanos svime što je nemačko

Kristijan Joahim Beker

Kristijan Joahim Beker

Optužbe da studentska bratstva služe okupljanju ekstremnih desničara nisu ništa novo. Koreni tih studentskih udruženja sežu u 19. vek. Tada su osnivane prve studentske organizacije u kojima je, u to doba, vladao snažan osećaj regionalnog pripadništva. O tome svedoče i njihova tadašnja latinska imena poput „Alemannia“, „Frankonia“ ili „Rhenania“. Studentska bratstva tada su propagirala jedinstvo, slobodu i demokratiju, a kasnije isticala i nacionalne nemačke boje: crnu, crvenu i zlatnu. Nakon ustanovljavanja Nemačkog carstva 1871, deo njih se okrenuo konzervativnom i reakcionarnom lageru.

Sve do danas, studentska bratstva u svojim javnim nastupima nastavljaju da neguju zastarele tradicije koje uzdižu sve što je nemačko. U to spada nošenje staromodnih kapa kao i traka u bojama pojedinih bratstava. Velike zastave ukrašavaju fasade njihovih, uglavnom skupo uređenih i u boljim delovima grada smeštenih centrala. U finansiranju tih bratstava pomažu „alte Herren“ (stara gospoda). To su bivši studenti koji svom bratstvu ostaju verni do smrti.

U tim zgradama, obično, povoljno mogu da se iznajme studentske sobe. Od mladih studenta se za uzvrat ne očekuje samo vernost do kraja života, već i da čuvaju tradiciju. U nekim, doduše retkim, studentskim bratstvima i danas se upražnjava takozvana menzura. Radi se o mačevalačkom ritualu, pri čemu protivnici međusobno jedan drugom nanose povrede, a ožiljci se posle čitavog života s ponosom nose.

Neonacisti „priskaču“ u pomoć

Ne čudi zato da ova bratstva danas imaju problema sa članstvom. To su, tvrde kritičari, iskoristili neonacisti, da bi se tu ugnezdili. Od 10.000 aktivnih članova bratstava, 1.500 su ekstremni desničari, procenjuje Beker. On smatra da je Norbert Vejnder jedan od „mozgova ekstremnog desničarskog pokreta“ koji se vrti oko NPD-a (Nacionaldemokratske stranke Nemačke) i jednog dela studentskih bratstava.

Vejdner te optužbe odlučno odbija i zbog njih je podigao tužbu na sudu u Bonu. „Nema takvih struktura“, objavio je njegov advokat Bjern Klemens. „U skladu s tim, nema ni vodeće funkcije mog štićenika unutar takvih struktura. To su čista naklapanja“. On namerava od Bekera sudski zatraži 250.000 evra, ukoliko on takve ili slične optužbe bude ponovio. Ali na pitanje može li njegovog štićenika da nazove „ekstremnim desničarem“, Klemens odgovara: „Pitajte ga sami“. Potom taj advokat, koji je i sam bio visokopozicionirani zvaničnik REP, jedne manje desno-konzervativne stranke, dodaje: „Mislim da nije“.

„QuoVadisBuxe“ – Internet-portal kojim se bratstvo bori protiv neonacista

„QuoVadisBuxe“ – Internet-portal kojim se bratstvo bori protiv neonacista

Za Bekera i njegove istomišljenike nema sumnje o tome kako Vajnder razmišlja. Zato su, uoči ovogodišnjeg skupa studentskih bratstava u Ajzenahu, pokušali da ga uklone iz predsedništva organizacije u koju su okupljena sva bratstva. Bez uspeha. Vajnder je ponovo dobio mandat. Nakon toga su brojna bratstva napustila skup, a neka su smesta otkazala i članstvo u zajedničkom udruženju. Skup je završen pre vremena i u svađi.

Neizvesna budućnost bratstava

Bekerova „Inicijativa protiv neonacista“ traži da se krovna organizacija raspusti „zbog dopuštanja, podsticanja i finansiranja ekstremnih desničara“. Stručnjaci, sada očekuju da bi verovatniji ishod bio da se Nemačko studentsko bratstvo smanji i ograniči samo na bratstva koja su već čvrsto u rukama ekstremnih desničara.

Je li „QuoVadisBuxe“ došao prekasno? „Borba ni u kom slučaju nije izgubljena“, ističe Beker. „Možda su ekstremni desničari pobedili u krovnoj organizaciji, ali za nas članove bratstva, ta organizacija nije odlučujuća“. Ima li na umu već nešto novo? „Upravo se osniva novo udruženje“, kaže Beker. „Nažalost, više ne smem da vam kažem. Ali to neće još dugo da potraje“.

Autori: Klaus Daman / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković