Neobavezujuća deklaracija

Malo ko u Bosni i Hercegovini očekuje konkretne rezultate od današnje konferencije. Regionalni političari, kao i predstavnici nevladinih organizacija, svesni su činjenice da je pažnja Evropske unije u ovom trenutku usmerena ka rešavanju sopstvenih ekonomskih problema. Zato je njihova zabrinutost za evropsku budućnost zapadnog Balkana očigledna. Ispoljio ju je i tokom nedavne sesije „Igmanske inicijative“ i predsednik Srbije Boris Tadić.

„Ovaj sastanak se dešava u trenutku zamora Evropske unije od poslednjeg proširenja, što je posledice svetske finansijske krize. Ukoliko bi politika zaustavljanja proširenja bila posledica krize, onda bi to bila ogromna greška EU koja bi ostavila tragične posledice po građane država zapadnog Balkana, ali i EU“, upozorio je Tadić.

Akcenat na regionalnoj saradnji

Političari u Bosni i Hercegovini uglavnom negoduju što deklaracija, koju su uoči konferencije usaglasili evropski ministri, nema obavezujući karakter. Iako regionalnim liderima tekst deklaracije još uvek nije u potpunosti poznat, neke naznake dokumenta koji bi danas trebalo da bude usvojen dao je domaćin skupa, ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj.

„Bilateralni problemi između država regiona moraju da budu rešeni znatno pre njihovog priključenja EU. Upravo će tome biti posvećen značajan deo deklaracije, a u tekstu će sigurno biti pomenuta i pitanja regionalne stabilnosti i dobrosusedske saradnje“, rekao je Alkalaj.

Regionalne nevladine organizacije nikada ranije nisu bile toliko jedinstvene kao uoči sarajevske konferencije. Predstavnici 470 nevladinih organizacija traže da taj region bude prioritet Evropske unije. Evropskim ministrima uputili su otvoreno pismo zahtevajući da se akcenat sa stabilnosti stavi na proces otvaranja perspektive punopravnog članstva u Evropskoj uniji za sve zemlje regiona.

Analitičari očekuju uobičajene poruke EU

„Mi ne očekujemo i ne tražimo da nas prime u članstvo u EU zato što smo lepi i šarmantni. Mi samo želimo jasna pravila, jasne kriterije i čvrsto strukturisan put“, rekla je Dobrila Govedarica iz Fonda „Otvoreno društvo BiH“. Organizacije upozoravaju da, ako sa današnjeg sastanka ne ode jasna poruka u smislu proširenja Unije na zemlje zapadnog Balkana, to će imati nesagledive posledice za region i svaku zemlju ponaosob.

Slične ocene iznose i analitičari. Predsednik ACIPS-a (Alumni centar za interdisciplinarne postdiplomske studije) Sanel Huskić kaže da je dobro što zapadne diplomate u uslovima krize pokazuju barem deklarativnu spremnost da prihvate države zapadnog Balkana. Huskić ističe da od Evropske unije, umorne od poslednjeg proširenja, danas ne treba očekivati više od uobičajenih poruka, da evropska budućnost balkanskih država zavisi od njih samih, odnosno njihove spremnosti da sprovedu reforme i unaprede međusobnu saradnju.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković