Nemoćni kontrolori tajnih službi | Evropa | DW | 20.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nemoćni kontrolori tajnih službi

Nakon otkrića o američkom i britanskom špijuniranju nemačkih građana, istražna parlamentarna komisija ima pune ruke posla. Doduše, i dalje ne uspeva da razjasni nejasnoće, ali bi se to nakon izbora moglo promeniti.

Na papiru je sve jasno. Prema Zakonu o parlamentarnom nadzoru obaveštajnih aktivnosti na saveznom nivou, nemačka vlada je obavezna redovno da informiše nadležne odbore o „značajnim dešavanjima“ poput onih koji su pratili otkrića Edvarda Snoudena. Bivši saradnik američke obaveštajne agencije NSA, izneo je tvrdnje kako britanske i američke službe nadgledaju i građane u Nemačkoj.

Odbegli Snouden naveo je i kako postoji sistemska i sveobuhvatna kontrola internet saobraćaja, koja Amerikancima omogućava prikupljanje informacija i iz drugih država. Nemački parlamentarni odbor za kontrolu obaveštajnih službi odmah je odreagovao, zahtevajući dodatne informacije od vlade. Od tada odbor zaseda svake sedmice uprkos letnjoj pauzi. Za 11 članova tog tela, iz pet političkih grupacija, prisutnih u parlamentu, to znači prekid odmora.

Redovne „sačekuše“ novinara

Ono što je u međuvremenu takođe postalo atipično jeste saradnja članova parlamentarnog odbora sa novinarima. Skandal o prisluškivanju i dalje stvara gužvu u Bundestagu, gde brojni novinari čekaju na nova saznanja u radu nadležnog odbora. Naročito veliko interesovanje medija postoji za Ronalda Pofalu (fotografija gore), koji je u kabinetu kancelarke Merkel zadužen za koordinaciju rada tri nemačke tajne službe. Ipak, najviše se u vezu sa američkom NSA dovodi nemačka obaveštajna agencija BND.

Hartfrid Volf: Informacije iz SAD i Velike Britanije stižu „na kašičicu“ i zbog toga je nemoguće razjasniti nejasnoće

Hartfrid Volf: Informacije iz SAD i Velike Britanije stižu „na kašičicu“ i zbog toga je nemoguće razjasniti nejasnoće

Pofala uporno tvrdi kako BND nije kršio zakone, pa tako ni u saradnji sa srodnim službama u Americi. Tokom protekle sedmice, on je morao da odgovara na brojna pitanja parlamentarnog odbora. Nakon zasedanja upriličenog u ponedeljak, 19. avgusta, Pofala je ocenio „kako je ponovo napravljen napredak u rasvetljavanju svih nejasnoća“. Tvrdi da su istražnom odboru pružene sve informacije, za koje je to telo navodno bilo uskraćeno.

Inicijativa nemačkih liberala

Međutim, nisu baš svi članovi odbora zadovoljni učinkom oivh zasedanja. Liberal Hartfrid Volf (FDP), čija je stranka sa demohrišćanima na vlasti, kaže kako informacije iz SAD i Velike Britanije stižu „na kašičicu“ i da je zbog toga nemoguće razjasniti nejasnoće. On ne spori potrebu za saradnjom sa obaveštajnim agencijama drugih zemalja, ali insistira na proveri informacija. FDP je još u februaru predložio nacrt zakona, kojim se sugeriše i imenovanje specijalnog izaslanika u parlamentarnom odboru, koji će biti nadležan za personalnu i finansijsku koordinaciju obaveštajnih službi u zemlji.

Nakon brojnih šokantnih otkrića zviždača Snoudena, sve političke partije u Nemačkoj pokazuju spremnost na dijalog i saradnju. Verovatno i zbog činjenice da se na jesen održavaju izbori. Skandali su doveli u pitanje kontrolni mehanizam tajnih službi u „digitalnoj eri“, pored ostalog i zbog privredne špijunaže.

Savezna vlada o sporazumu sa Amerikom

Vlada u Berlinu zagovara potpisivanje „anti-špijunskog“ sporazuma sa SAD. Šef parlamentarnog kontrolnog odbora Tomas Operman (SPD) takvu inicijativu smatra besmislenom, sve dok se ne razjasni kako tačno funkcionišu programi za špijuniranje „Prizma“ i „Tempora“. „Potreban nam je snažan sporazum, koji bi garantovao zaštitu osnovnih prava u Nemačkoj“, ističe Operman.

I Hans-Peter Ul iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) zahteva bolju zaštitu ličnih podataka građana u Nemačkoj. Međutim, „Snoudenova otkrića“ Ul poredi sa objavljivanjem lažnog Hitlerovog dnevnika, tokom 80-tih godina prošlog veka, zbog kojeg se magazin „Štern“ teško izblamirao. Doduše, ovaj CSU političar ima razumevanja za zabrinutost, jer se komunikacije veoma brzo razvijaju, pa je u skladu sa tim i sistem kontrole i bezbednosti potrebno usklađivati. Istovremeno, on zagovara tehničko rešenje koje bi bilo proizvedeno u Nemačkoj. „Nije nam potreban digitalni okupator, nevažno iz kog dela sveta dolazi“, izjavio je Ul.

Autori: Marsel Firstenau / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković