Nemci u jednu, migranti u drugu školu | Mozaik | DW | 27.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nemci u jednu, migranti u drugu školu

U gradovima u Nemačkoj je normalno da deca, zavisno od svog porekla idu u različite škole. Ova socijalna podela je pogubna po decu migrantskog porekla, pokazala je jedna nova studija.

Schüler mit Migrantenhintergrund in einer Leipziger Schule (Archivfoto vom 13.10.2008, Illustration zum Thema Ausländerintegration). Hessen und Hamburg sind laut einer aktuellen Studie die beiden Bundesländer, in denen die Ausländerintegration am besten gelingt. Schlusslicht ist das Saarland, nach Niedersachsen und Bremen. Das geht aus einer Untersuchung des Berlin-Instituts für Bevölkerung und Entwicklung hervor, die am Montag (26.01.2009) in der Hauptstadt vorgestellt wurde. Foto: Waltraud Grubitzsch (zu dpa 4290 vom 26.01.2009) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Integration von Ausländern

14-godišnji Muhamed iz berlinskog Nojkelna važi za problematično dete. Njegova oba starija brata su po celi dan na ulici. Završili su samo osnovnu školu i ne mogu da nađu posao. "Ej, Muhamede što ideš u školu?" - pita ga stariji brat Gokan skoro svako jutro na lošem nemačkom. "Zato što moram", odgovara iznervirano Muhamed. On mrzi svoju školu, a na časovima u principu ne razume o čemu se govori. Često ne razume svoju nastavnicu ni jednu jedinu reč. Ali, sramota ga je da to kaže. Onda se tokom časova primiri ili sa svojim drugarom u klupi priča na turskom.

Muhamedova priča je izmišljena, ali to je zapravo istinita priča mnogih mladih u celoj Nemačkoj. Oni žive u problematičnim četvrtima od Keln-Milhajma, preko Frankfurt-Galusa do Berlin-Nojkelna; žive na ulici gde se mnogo više govori turski nego nemački. Mnogi imaju osećaj da su ih nastavnici zapostavili, a roditelji često ne znaju kako da im pomognu. U njihovim školama nema nemačke dece, jer ona radije idu u druge škole - često mnogo dalje od delova grada koje političari ocenjuju kao "socijalno problematične" - daleko od dece kao što je Muhamed.

Luka i Sofija nisu zajedno s Muhamedom i Huljom

Eksperti za obrazovanje ovu pojavu nazivaju "obrazovna segregacija". Ovaj rogobatan pojam ne znači ništa drugo do odvajanje dece po socijalnom i etničkom poreklu. I dok dečaci i devojčice, koji se zovu Murat i Hulja idu u škole u svojim kvartovima, roditelji, čija se deca zovu Luka ili Sofija, svoju decu šalju u najbolje škole u gradu.

Istraživanje koje je nedavno objavila Fondacija za integraciju i migraciju (SVR) pokazuje kako su u školama s velikm procentom dece migranata, deca u proseku slabije obrazovana. No, naučnici se manje bave pitanjem, zašto dolazi do segregacije, a više pažnje posvećuju pitanju kako izaći na kraj s ovim fenomenom.

Fondacija za integraciju i migraciju ne preporučuje da se političkim merama roditelji Luka i Sofija primoravaju da šalju svoju decu u škole koje pohađaju mahom migranti. Jer, došlo bi do velikih protivljenja takvim odlukama, smatraju u SVR-u. I zato ova fondacija traži nove metode kako bi se obrazovanje poboljšalo u školama u koje nemački roditelji izbegavaju da šalju svoju decu.

Međunarodni razred

U školi Bertold Breht u Bonu jedna trećina učenika je migrantskog porekla. Neki su tek od skora u Nemačkoj a neki su tu rođeni, ali kod kuće govore svoj maternji jezik. Direktor škole, Rajnhold Pfajfer kao posebno važno ističe podršku u učenju jezika. Jer, ko ne zna dobro nemački neće moći ni da završi školu i zbog toga Pfajfer i njegove kolege od samog početka podstiču decu da uče jezik. "Mi na časovima nemačkog radimo tako da dvoje kolega sednu zajedno i onda izdvoje decu sa kojima formiraju manje grupe za učenje. I tu se radi ili o dopunskoj za lošije ili o dodatnoj nastavi za bolje đake", tako glasi princip u školi Bertold Breht u Bonu.

Pored toga u školi postoji i tzv. međunarodni razred. "A u njemu su deca starosti od osam do 10 godina i niko od njih skoro da ne govori nemački." Smisao ovog razreda je da se njihov nemački toliko poboljša da oni nakon dve do tri godine mogu normalno da pohađaju nastavu. A kako bi se taj cilj i postigao đaci imaju i do 12 časova nemačkog sedmično.

Škola Bertold Breht je dobar primer

Diana Sahrai, ekspert za obrazovanje sa Univerziteta Duizburg-Esen posebno se bavi pitanjem "obrazovne segregacije". A ovo što se radi u školi Bertold Breht u Bonu pohvalila je kao dobar primer. No, skeptična je u jednom. "Ako deca idu u ovaj razred duže od jedne ili dve godine i druže se samo između sebe, što će reći da nemaju kontakta s decom koja dobro govore nemački, onda samim tim i jezik uče sporije."

Ali, Rajnhold Pfajfer ovu fazu odvajanja vidi potpuno drugačije. "Deca su nakon toga toliko dobra da ogromna većina uspe i da diplomira." Za njega, čoveka iz prakse, to je ono što se na kraju računa - razultat.

Istraživači iz Fondacije za integraciju i migraciju školama i vlastima kao ključno savetuju to da škole moraju da budu otvorene za multikulturalnost, da se nastavnici senzibilišu za različitosti svojih učenika i da se poboljša komunikacija s roditeljima. A za mlade poput Muhameda s početka priče, interkulturalno otvaranje škola bi svakako bio već jedan korak u pravom smeru. Ako bi se njegov nemački poboljšao i njegovi nastavnici našli put do njega i njegovih roditelja, i njegove ocene bi ubuduće sigurno bile bolje. A možda bi uspeo i da diplomira.

Autori: Ana Peters / Svetozar Savić

Odg. urednica: Ivana Ivanović