Nemci sve više kupuju bio-proizvode | Mozaik | DW | 16.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nemci sve više kupuju bio-proizvode

Paradajz iz Holandije, krastavci iz Španije, banane iz Kolumbije – šetnja kroz bio-ponudu nemačkih supermarketa pravo je svetsko kulinarsko putovanje. Potražnja je tolika da domaći proizvođači više ne stižu da je podmire

Nemački potrošači mnogo polažu na bio proizvode, pa bilo da je reč o prehrambenim proizvodima, dobrom vinu ili garderobi. Promet tih proizvoda porastao je prošle godine za 10 procenata. U Nirnbergu je organizovan i sajam bio-proizvoda (BioFach). Od 2400 izlagača, 70 odsto njih bilo je iz inostranstva. Nakon SAD, Nemačka je najveće svetsko tržište. Zato je i interesantna proizvođačima iz celog sveta, jer domaća proizvodnja više ne može da pokrije potražnju tako da Nemačka postaje nacija uvoza bio proizvoda. To zna i menadžer nemačkog Saveznog udruženja proizvođača ekoloških proizvoda Aleksandar Gerber.

„Primera radi potražnju za krompirima podmirujemo u velikoj meri, približno polovinu potrebne šargarepe, a kada je reč o paprici ili paradajzu, tu već uvozimo približno 80 odsto. Mleko dolazi iz Austrije i Danske, svinjsko meso takođe iz Danske, Holandije i Italije, šargarepa iz Holandije. Nije moguće izdvojiti nikog posebno, sve zavisi od proizvoda“, kaže Gerber.

Razlike u standardima

Sajam bio-proizvoda u Nirnbergu otvoren je do subote 18.2.

Sajam bio-proizvoda u Nirnbergu otvoren je do subote 18.2.

Svaki peti kupac u Nemačkoj bar jednom nedeljno kupuje bio-proizvode. Nemačka pokriva svoje potrebe za bio-proizvodima uglavnom iz susednih evropskih zemalja. I istočna Evropa polako postaje nemačka bio-žitnica. Pirinač, kafa i banane, naravno, dolaze iz udaljenijih zemalja. Kako bi se bio-kvalitet zadržao i u prevozu, logistika je skupa.

„Potrebni su nam odgovarajući kontejneri koji moraju biti plombirani. Svi stadijumi proizvodnje, od uzgoja, obrade pa do izvoza u Nemačku, moraju biti kontrolisani. Sve to dovodi do većih troškova kako bi na kraju imali sigurniji proizvod“, objašnjava Aleksandar Gerber.

Onaj ko želi da stupi na nemačko tržište mora da proizvodi po evropskim standardima, a njegov proizvod mora da nosi evropski bio-pečat. Upravo taj certifikat komplikuje posao bio-proizvođačima širom sveta, kaže Markus Arbenc, menadžer Svetskog ekološkog proizvodnog pokreta: „Uvek se moramo pitati šta je za nas ’bio’, a šta je to za druge. Kada ste deo fer trgovine, morate se držati globalnih standarda. U trgovini bio-proizvodima nije tako. Svaka zemlja razvija i tumači standarde na način koji njima odgovara.“

Bio-moda iz Indije

Markus Arbenc: Svaka zemlja razvija i tumači standarde na svoj način

Markus Arbenc: Svaka zemlja razvija i tumači standarde na svoj način

Zemlje poput Indije, Argentine i Kostarike su sa Evropskom komisijom dogovorile pojednostavljene uvozne procedure. Druge zemlje, bio-proizvođači u nastajanju poput Kine, često su na meti kritika. U toj zemlji se bio-pečati mogu kupiti, pretpostavlja se čak i u državnim institucijama.

Ipak, najveći bio-skandal prošle godine su priredili italijanski proizvođači. Roba u vrednosti od 220 miliona evra sa lažnim pečatom navodno je prodata u inostranstvu.

Na ovogodišnjem sajmu bio-proizvoda u Nirnbergu, u centru pažnje bila je Indija. Tradicionalno, u Nemačkoj se iz te zemlje uvozi najviše bio-čaja, ali sada se cilja na profit u još jednoj oblasti – bio-modi, objašnjava predsednik indijskog Udruženja izvoznika APEDA, Asit Tripati: „Indija je najveći izvoznik tekstila. U Evropi je bio-pamuk tražen i zato se sada koncentrišemo na dva polja: tekstil i začine. Nemački kupci su nam jasno poručili da je ta roba tražena u Nemačkoj.“

Nemački kupci su prošle godine za bio-proizvode dali šest i po milijardi evra. Sudeći po trendovima, i ubuduće će Nemačka kao velika uvoznica bio-proizvoda biti oslonac svetskim proizvođačima.

Autori: Matijas Rid / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković