„Nemci su za sve krivi“ | Evropa | DW | 04.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Nemci su za sve krivi“

Naslov teksta je zapravo naslov knjige grčkog filozofa Nikosa Dimua koji ukratko odražava stav većine Grka o ekonomskoj krizi. Dimou pokušava da objasni korene nesporazuma Grka i Nemaca.

Grčki mediji neretko pišu o četvrtom rajhu, čija je priroda uglavnom finansijska. Nasuprot tome, nemačka bulevarska štampa Grke stilizuje kao korumpirane lenštine, koji su sami krivi za svoj ekonomski sunovrat. Takve ocene o Grcima su „primitivne i ponižavajuće“, piše filozof Nikos Dimu u svojoj knjizi „Nemci su za sve krivi“, koja se upravo pojavila u nemačkom prevodu i obećava da postane bestseler. Ipak, ne može se tako jednostavno objasniti zašto su trenutno Nemci u Grčkoj omraženiji čak i od Amerikanaca.

Kompleks niže vrednosti

Dimu piše da su Nemci odgovorni što je nacionalni ego današnjih Grka dostigao ogromne razmere. Upravo su nemački intelektualci poput Getea ili istoričara umetnosti i arheologa Johana Joahima Vinkelmana uzdizali stanovništvo Grčke kao dostojne naslednike starih Helena. Vinkelman je pisao o grčkom antičkom svetu kao idealnom.

Ipak, među modernim Grcima – koji su se 1830. oslobodili osmanlijske vladavine i osnovali svoju državu – bilo je čak 98 odsto analfabeta. „Nismo doživeli renesansu ni reformaciju. Kada smo se oslobodili, bili smo u feudalnom stanju“, piše Dimu. „Odjednom smo morali da budemo dostojni naslednici čuvenih Starih Grka, a sa druge strane evropski građani. To je bilo malo preterano.“

Autor smatra da Grčka i danas pati od ovih nerealnih očekivanja. Građani su u svoju svest urezali ulogu naslednika antičkih Grka, iako tome nisu dorasli. Iz toga se rodio kompleks niže vrednosti u kojem su posebno bolne kritike iz Nemačke.

Stereotipi su uglavnom tačni

Osim pogrdnog pisanja tabloida o Grcima, Dimu se osvrće i na kreditorsku Trojku koja već pet godina, pre svega na insistiranje Berlina, od Grčke traži žestoko stezanje kaiša. To Grci ne mogu da shvate. A kada se radi o optužbama za korupciju – nisu li upravo nemački koncerni poput Simensa najmasnije podmićivali? Dimu prebacuje Nemačkoj i ignorantnost. Nemac ne razume da zbog istorijskih i mentalitetskih razloga Grčka ne može da funkcioniše kao Nemačka. „Nisu pokazali poštovanje za našu posebnost. Da bi se jedno društvo reformisalo, verujem da to društvo najpre treba razumeti i poštovati subjektivitet ljudi“, smatra autor.

Neka od dvanaest poglavlja napisana su kroz platonske dijaloge. Dimou se rado poigrava predrasudama, recimo da ljudi u Zapadnoj Evropi pre svega razmišljaju racionalno, dok se Grci češće vode emocijama. „Ono što obeshrabruje kod ovakvih stereotipa je što su uglavnom tačni“, navodi autor. Primer: „Grci obožavaju teorije zavere, one olakšavaju poimanje neke situacije jer sve uprošćavaju. Sada imamo dobrog i lošeg momka, a loš momak je Nemačka.“

Naravno, Dimu je dobrim delom sarkastičan kada piše da su Nemci baš za sve krivi. On ne spada među Grke koji mrze Nemačku, naprotiv: „Delić mene se oseća nemački. Osećam da mi je Minhen druga domovina“, kaže 78-godišnji Dimu koji je od 1954. do 1960. studirao filozofiju u glavnom gradu Bavarske. Stoga je knjiga pokušaj da se Grcima i Nemcima približi kako razmišljaju oni drugi.

Autor: Panajotis Kuparanis / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković