1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemci siromašniji od Španaca i Italijana?

Prema istraživanju koje je sprovela Nemačka savezna banka, ljudi iz evropskih zemalja pogođenih finansijskom krizom, Španije i Italije, bogatiji su od Nemaca. Stručnjaci kritikuju takve rezultate.

default

Evro

Kuća u vlasništvu sa vrtom i dovoljno mesta za decu: da li to ima prosečan Nemac? Istraživanje Nemačke savezne banke uklanja te predrasude. Jer, u poređenju sa svojim evropskim susedima, samo 44 odsto Nemaca poseduje kuću ili stan u vlasništvu. U Francuskoj, na primer, 58 odsto građana u vlasništvu ima kuću ili stan, u Italiji njih 68 odsto, a u Španiji čak 83 procenata. To je glavni razlog, novodi se u rezultatima istraživanja, što je sveukupna imovina pojedinih domaćinstava u Nemačkoj znatno manja, nego što je u zemljama poput Španije i Italije.

U proseku manja imovina

Menschen Personen Familie Garten Symbolbild Einfamilienhaus Spießer Spießbürger Symbolbild Word of the week

Nemačka porodica

Istraživanje Nemačke savezne banke pokazaju: Prosečna imovina Nemaca kreće se oko 54.000 evra. U Italiji ona iznosi oko 164.000, a u Španiji čak 178.000 evra. Te vrednosti su dobijene tako što je jedan reprezentativan uzorak od 40 miliona domaćinstava poređan prema rastućoj imovini, a zatim je izdvojena srednja vrednost. Međutim, i sa dobijenom srednjom vrednošću vidi se da je imovina nemačkih domaćinstava niža od drugih zemalja Evropske unije. Da li su Nemci zaista siromašniji od južnih suseda?

Kristijan Šreder sa Instituta za nemačku privredu iz Kelna, kaže da nemačko tržište za najam stanova veoma dobro funkcioniše i da je to jedan od razloga zašto je u Nemačkoj tako mali postotak onih koji imaju stanove i kuće u vlasništvu. „To znači da kod nas skoro polovina ljudi ne poseduje stambene nekretnine. Drugi razlog je taj što mi imamo jako dobro socijalno osiguranje i zato je briga za štednju za penzionerske dane ili za nezaposlenost kod nas mnogo manja, iako mi takođe moramo da vodimo računa da imamo još neku sigurnost pored državnog penzijskog osiguranja“, objašnjava Šreder.

Rizik sa stanovima u vlasništvu

Sven Giegold

Sven Giegold

I Ezgür Ener iz Nemačkog saveza za stanovanje i nekretnine za Dojče vele kaže de se radi o dobrom tržištu: „To je dokaz za određenu tržišnu stabilnost. To znači, postoji dobro tržište za unajmljivanje stanova. To ima veze sa tim, što smo mi posle Drugog svetskog rata bili pred velikim izazovima i uspeli smo da relativno brzo ljudima stavimo na raspolaganje stanove i plativ životni prostor.“

Ener dodaje da je u Nemačkoj i dalje glavni cilj obezbediti stanove za brojno stanovništvo. U južnoj Evropi, sa druge strane, familije se udružuju kako bi mladim ljudima omogućili kupovinu stana. Takva praksa je često riskantna, jer je u slučaju da se ostane bez posla, rate teško otplaćivati, kaže Ener.

„Mešanje baba i žaba“

Institut za nemačku privredu u Kelnu kritikuje istraživanje Nemačke savezne banke i kaže da reč o „mešanju baba i žaba“. Problem je taj, kritikuju iz Instituta, što su nemačka domaćinstva sa dva člana u proseku, manja od španskih čiji je prosek 2,7. To znači da se imovina domaćinstva u Španiji deli na više ljudi nego u Nemačkoj. Takođe, podaci prikupljeni u Nemačkoj su iz 2010. godine, a iz Španije, iz 2008. godine.

Rezultati istraživanja ipak zabrinjavaju poslanika nemačke stranke Zelenih u Evropskom parlamentu Svena Gigolda, jer oni, kaže Gigold, rasvetljavaju situaciju sa imovinom. „Kao prvo, ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji nejednakost nije tako jako izražena kao u Nemačkoj. Nemačka se velikom brzinom od jedne zemlje sa relativno ujednačenom srednjom klasom, pretvorila u zemlju sa velikim socijalnim razlikama. Više smo se približili Velikoj Britaniji, a udaljili se od Skandinavije.“

Autor: Kristina Ruta / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon