Nemci se privatno naoružavaju
3. februar 2018.
Nemci se naoružavaju. Sve više građana nabavlja takozvani mali oružani list. Sa tim dokumentom u džepu mogu sa sobom da nose biber sprej ili takozvane plašljivce. To oružje doduše ne može da ispali pravi metak, ali može onaj sa gasom. A i to je opasno. Takvi meci ispaljeni iz neposredne blizine mogu imati čak i smrtonosne posledice.
Broj onih koji su nabavili takav oružani list u Nemačkoj veoma je porastao u poslednje dve godine. U januaru 2016. je skoro 301.000 ljudi posedovalo odgovarajući dokument, u decembru 2017. ih je bilo više od 557.000. Oružje za zastrašivanje i razni sprejevi se tako dobro prodaju, da ni zalihe više nisu dovoljne. I kursevi za samoodbranu su trenutno veoma dobro posećeni.
Osećaj nesigurnosti
Dina Humelshajm-Dos, sociološkinja i saradnica Maks-Plank-instituta za međunarodno krivčno pravo u Frajburgu kaže: Kad je reč o nasilju, samo mali deo Nemaca se oseća lično ugroženim u svakodnevici. Međutim, poslednje istraživanje u okviru studije European Social Survey iz 2016, upućuje da je opšti osećaj nesigurnosti u Nemačkoj od 2014. blago porastao.
Institut za ispitivanje javnog mnjenja infratest dimap u januaru 2017. je utvrdio da su mnogi Nemci preduzeli niz mera opreza. Trećina ispitanika je navela da uveče ne odlaze u određene ulice ili na trgove. Gotovo dve trećine je navelo da radi samoodbrane sa sobom nose oružje za zastrašivanje.
Mogu li građani objektivno proceniti opasnost?
Vremensko razdoblje u kojem je intereovanje za mali oružani list poraslo, pada prilično tačno u ono razdoblje u kojem je Nemačka otvorila granice za izbeglice. Povezanost između ta dva fenomena proizlazi i iz ankete infratest dimapa. Na pitanje od koje grupe se najviše plaše, gotovo trećina je navela stranci i izbeglice. Znatno manja je druga grupa neonacisti i desničari kojih se plaši 13 odsto Nemaca.
Ipak ostaje otvoreno kako se doseljavanje odražava na osećaj sigurnosti građana, kaže Humelshajm-Dos: Po pravilu, o doseljavanju i njegovim efektima građani saznaju iz medija, ne bivajući u stanju da sami direktno mogu da procene o kakvim problemima se radi u celoj Nemačkoj. Ali naravno da se ne može isključiti da društveni razvoji - kao i migracija - vode do osećaja nesigurnosti i strahova. Da li su oni opravdani ili ne, to je, međutim, jedno drugo pitanje.
Više oružja - više sigurnosti?
Nemci se naoružavaju. Ali da li to oružje njihovim vlasnicima garantuje veću sigurnost? Ne, objasnio je kriminolog i pravnik Artur Krojcer u julu 2017. tokom jednog izlaganja na Nemačkom fakultetu policije: U psihički ekstremnim stanjima mnogi posežu za oružjem i upucaju sebe ili druge. Da to oružje nije bilo nadohvat, ne bi došlo do nekih spontanih samoubistava ili ubistava. Pored toga, rastući broj oružja u privatnom vlasništvu truje atmosferu zajedničkog života: Nepoverenje i strahovi rastu, smanjuje se poverenje u javnu sigurnost, i potkopava se državni monopol sile, kaže Krojcer.
Zbog toga treba pod lupom imati pre svega jednu stvar - razloge za osećaj nesigurnosti Nemaca, navodi Humelshajm-Dos: Jer, osećaj nesigrunosti često nije direktno vezan za sam kriminal: Kriminal je uvek odraz socijalnih problema i zbog toga treba voditi politiku protiv kriminala, ali istovremeno više posvetiti pažnju i socijalnim brigama građana.