Nemci ljubitelji kasice-prasice

U drugim krajevima Evrope se sve češće mogu čuti primedbe da je Nemačka suviše fokusirana na svoje uspehe u izvozu, a pri tome sasvim zanemaruje domaću potražnju. Navesti Nemce da troše novac težak je izazov. Oni se radije odriču usluga ili velikog izbora robe da bi uštedeli koji evro. Udeo lanaca jeftinih supermarketa poput Lidla ili Aldija na nemačkom tržištu (45 odsto), daleko je viši nego u drugim zemaljama EU. U Velikoj Britaniji, na primer, jeftine prodavnice imaju udeo od svega 7 odsto.

U Nemačkoj se privredni procvat obično događa po sledećem receptu: Prvo poraste potražnja robe iz inostranstva, zatim investicije, pa tek onda potrošnja. Doduše ovaj poslednji momenat ume i da izostane. To se već događalo, tvrdi profesor Mihael Gremling iz Instituta za nemačku ekonomiju u Kelnu: „Prvo je izvoz zaživeo, zatim su se povećale investicije, čak se i stopa nezaposlenosti smanjila, ali smo imali velikih problema sa potrošnjom. Naravno, to se moglo objasniti znatnim poskupljenjem prirodnih resursa i nafte, pa i povećanjem poreza u 2007. godini, sve se to mora uzeti u obzir. Ipak barem malu ulogu igra i štedljivost Nemaca.“

Gotovo 13 odsto građana deo svoje plate prebacuje na štednu knjižicu. Taj procenat veći je još samo u pojedinim azijskim državama, uz obrazloženje da kod njih nema mehanizama za finansijsku bezbednost u kasnijim godinama. „Sada se postavlja pitanje – da li je naša kvota previsoka ili je u drugim državama preniska? Pre bih rekao da Nemci štede kako bi se pripremili za izazove demografskog prilagođavanja, koji će zasigurno doći, pre ili kasnije. Druge države verovatno još uvek nisu prepoznale taj trend. A jedan deo velike krize sa kojom se suočavamo izazvan je upravo zato što su pojedine države trošile više nego što je to bilo realno, umesto da štede“, objašnjava Gremling.

Država dodatno koči potrošnju?

Nemačka vlada izdvojila je ogromne sume novca za podsticanje privrede kako bi time delimično ublažila posledice krize. Ali izuzev jednog malog dela finansijskog paketa koji je izdvojen za automobilsku industriju, ostala ulaganja nisu preterano urodila plodom. Sada je na programu fiskalna konsolidacija – vlada je nedavno donela odluku o merama štednje, što će se ponovo negativno odraziti na porast domaće potražnje.

„Videćemo da li je fiskalnu konsolidaciju moguće sprovesti povećanjem poreza. Ako bude tako, zasigurno će ići na teret potrošnje građana. Ali ja sam ubeđen da država može malo da prištedi i u svojim izdacima kako bi se izbeglo dalje opterećenje običnih potrošača. Za potrošnju građana od velikog značaja je situacija na tržištu rada, a mislim da smo, bar što se toga tiče, na sasvim dobrom putu“, kaže Gremling.

Ako potrošački bum svaki put bude bio zaustavljen u poslednjoj fazi, sindikati bi trebalo da prestanu da budu skromni u zahtevima za povećanje plata. Doduše, jasno je šta će predstavnik Instituta za privredu, koji je inače blizak poslodavcima, na ovakav predlog odgovoriti: „Bilo je već takvih pokušaja. Ali morate imati u vidu da su plate takođe trošak za preduzeća i vrlo je verovatno da bi povećanje plata dovelo do smanjenja broja radnih mesta. A to bi se opet negativno odrazilo na potrošnju.“

Autori: Rolf Venkel / Jakov Leon

Odg. urednik: Nemanja Rujević