Nemci kupili organizaciju Mundijala 2006? | Politika | DW | 17.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemci kupili organizaciju Mundijala 2006?

Predsednik Svetske fudbalske federacije Jozef Blater indirektno je optužio Nemačku da je mitom došla do organizacije Svetskog prvenstva 2006. Švajcarska štampa piše o manipulacijama u vreme glasanja o domaćinu Mundijala.

default

Blater

Predsednik Svetske fudbalske federacije Jozef Blater, indirektno je optužio Nemačku da je mitom došla do organizacije Svetskog prvenstva 2006. godine. Švajcarska štampa piše o manipulacijama uoči i za vreme glasanja o domaćinu Mundijal.a

Samo nekoliko dana posle optužbi na račun samog Blatera da nije sprečio korupciju u rukovodstvu FIFA dok je bio njen generalni sekretar, šef ove organizacije odgovara – kontranapadom.

FIFA Sepp Blatter Torlinientechnologie

Blater

Glavni protagonisti afere ISL/FIFA su bivši predsednik FIFA Žoao Avelanž i donedavni član Izvršnog komiteta Federacije, Rikardo Tešeira. Oni su firmi ISL dali ekskluzivna prava za ugovaranje televizijskih prenosa Mundijala, za šta im se ta firma odužila „plavim kovertama“ sa 14 miliona švajcarskih franaka.

Sep Blater, u to vreme generalni sekretar FIFA, za sve to je znao ali je – ćutao (da nije, ko zna da li bi sada bio predsednik te organizacije). Među onima koji su zbog ove afere najglasnije kritikovali Blatera ima dosta nemačkih fudbalskih poslenika. Sada je 76-godišnji Švajcarac odapeo otrovnu strelu u pravcu Frankfurta i Nemačkog fudbalskog saveza. U intervjuu za švajcarski list Zontagsblik on je, između ostalog, rekao i ovo: „Kupljeno Prvenstvo sveta… sećam se dodele organizacije Prvenstva za 2006. godinu, kada je neko u poslednjem trenutku napustio prostoriju, tako da je rezultat glasanja, umesto 10:10, iznosio 10:9 za – Nemačku“. Na konkretno pitanje da li sumnja da su Nemci kupili organizaciju Mundijala 2006, šef FIFA je odgovorio: „Ne, ne sumnjam ništa. Konstatujem.“

Ključni čovek - Čarls Dempsej

Blaterova „konstatacija“ odnosi se na postupak Čarlsa Dempseja, novozelandskog člana Izvršnog komiteta FIFA. Kada se 2000. godine glasalo za dodelu Svetskog prvenstva u fudbalu, u igri su bila dva takmaca: Južnoafrička Republika i Nemačka. I pored instrukcije Novozelandskog fudbalskog saveza da glasa za afričku državu, on to nije učinio, već se uzdržao od glasanja. Tako je Nemačka odnela pobedu. Dempsej je posle toga rekao da se nalazio pod velikim pritiskom predstavnika mnogobrojnih zemalja.

Ne malu ulogu u svemu odigrao je i jedan – novinar. Reč je o Martinu Zonebornu uredniku satiričnog časopisa Titanik. On je u hotel u kome su se nalazili delegati FIFA poslao faks-poruku u kojoj im je ponudio mito da bi glasali za Nemačku. Mito je bio velikodušno „razrezan“: obećao im je – „ukusne kobasice i satove sa kukavicama“. Čarls Dempsej se zbog te poruke navodno toliko iznervirao da je rešio da se uzdrži od glasanja. Ubrzo posle glasanja, Dempsej je napustio svoju funkciju dve godine pre isteka mandata, a 2008. je umro posle kratke i teške bolesti.

Rasprave ponovo pokrenute

Bildergalerie Fußball Deutschland Italien Rückblick

Nemačka - Italija (2006)

Sep Blater je sada podstakao stare spekulacije da u dodeli Mundijala 2006. Nemačkoj nije sve bilo tako čisto kako je to predstavljala nemačka strana. Ovdašnji posmatrači u tome vide uglavnom osvetu za to što je posle otkrivanja detalja afere ISL/FIFA više nemačkih fudbalskih funkcionera zatražilo da Blater podnese ostavku. Tako je, na primer, predsednik Nemačke fudbalske lige DFL Rajnhard Raubal u direktnom telefonskom razgovoru sa predsednikom FIFA zatražio da se on povuče sa funkcije. Blater je Raubalu odgovorio da „to nije tako jednostavno kako on to zamišlja“. Ovaj stari lisac je u jednome već uspeo: način na koji je Nemačka dobila organizaciju Mundijala je ponovo postao tema svih mogućih diskusionih foruma u ovoj zemlji – od velikih medija pa do malih kafana.

Okretan je kao jegulja

Da je bilo tesno – bilo je: Nemačka je u glasanju pobedila Južnoafričku republiku sa 12 prema 11 glasova. Okolnosti pod kojima je Čarls Dempsej napustio glasanje su i dalje nerazjašnjene. Pored osmorice evropskih delegata, za nemačku su glasala i četiri predstavnika azijskih zemalja. Jedan od njih je bio iz Saudijske Arabije. Nekoliko dana pre toga, tadašnji kancelar Gerhard Šreder je u vladi uspeo da se izbori za isporuku jednog kontingenta ručnih bacača toj zemlji; tih dana su i nemačka preduzeća bila vrlo aktivna u Južnoj Koreji i Tajlandu – odakle su bila još dva delegata-glasača FIFA. Veza sa glasanjem o tome ko će prirediti Mundijal nije utvrđena – u ovom trenutku ona postoji samo na nivou istorijskih korelacija.

Posle objavljivanja podataka o aferi ISL/FIFA, i Blaterove priče o tome da se novac koji su Žoao Avelanž i Rikardo Tešeira svojevremeno ubrali tada nije zvao „mito“ nego „provizija“, Blatera je napao i predsednik Nemačkog fudbalskog saveza Volfgang Nirsbah. On je, naime, rekao da je „šokiran“ izjavama šefa FIFA. Poznavaoci prilika tvrde da je upravo zbog Nirsbahove reakcije Blater izgubio živce. Iako je, kako je to jednom konstatovao nemački fudbalski funkcioner Karl-Hanjc Rumenige, „okretan kao jegulja“. „Sada se radi o pukom preživljavanju, o političkom i društvenom preživljavanju u Švajcarskoj i njegovom opstanku u FIFA; možda će mu to ponovo uspeti, ali situacija je ozbiljna“, kaže Gvido Tonjoni, bivši direktor FIFA, i dodaje: „i senzibilitet javnosti je, kada je reč o korupciji, mnogo veći sada nego što je bio pre 10 ili 15 godina“.

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Jakov Leon