Nemci ipak „jednakiji“ od došljaka?

Nemačka slavi svoju višenacionalnu fudbalsku reprezentaciju, ali deca mnogih useljenika prekidaju školovanje, češće su bolesna od vršnjaka Nemaca i potrebna im je večnost da dobiju radno mesto. Vladin izveštaj o „položaju stranaca“ otkriva mane politike integracije i malo je rezultata koji ohrabruju, piše nedeljnik Špigel u onlajn izdanju povodom izveštaja koji je podnela vladina poverenica za integraciju Marija Bemer.

Izveštaj komentariše i list Rajn Nekar cajtung: „Tek poslednjih godina shvaćeno je da ima još mnogo toga da se učini kada je o integraciji reč. U međuvremenu se politika promenila, ali osim retoričkih promena – recimo izjava da je Nemačkoj potrebno mnogo više useljenika, malo je šta konkretno učinjeno. Najnoviji vladin izveštaj najbolje pokazuje koliko je ostalo da se nadoknadi. U svakom slučaju, još nisu iskorišćeni potencijali miliona ljudi useljeničkog porekla. Oni su i dalje češće nezaposleni, manje je njihove dece u vrtićima, a kasnije njihova deca su slabija u školi što otežava zapošljavanje. Od presudnog značaja za bolju integraciju je obrazovanje. Na žalost, veoma se sporo shvata da je potrebno više nastavnika i više pažnje (deci useljenika) u vrtićima i školama.“

Komentator lista Nirnberger nahrihten bavi se vladinom politikom u celini:

„Postepeno se razaznaje nešto kao rukopis ove vlade: sada je koalicija prihvatila reformu zdravstvenog sistema na teret zaposlenih. Zatim je ministar finansija Volfgang Šojble izložio plan ušteda u budžetu koji je veoma konkretan kada je reč o štednji na socijalnom planu, ali veoma maglovit kada su u pitanju opterećenja na račun privrede i dobrostojećih. Tako, dakle, izgleda „novi početak“ ove vlade: ona pokazuje pravo lice. I to je socijalna hladnoća. Crno-žuta koalicija bez zazora povećava jaz između siromašnih i bogatih uprkos svim upozorenjima na posledice. Bedno svedočanstvo za hrišćansko-liberalnu politiku.“

Na sledećoj strani:

Iz Gvantanama u Nemačku – dvojica…

Iz Gvantanama u Nemačku – dvojica…

Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer juče je saopštio da će Nemačka prihvatiti dvojicu oslobođenih zatočenika iz američkog zatvora u bazi Gvantanamo na Kubi i to je tema brojnih komentara. Tako list Zidojče cajtung piše: „Dvojica od 181 – to je smešno mali broj koji nije ni u kakvoj srazmeri sa silnim političkim natezanjem oko prihvatanja zatočenika. Vlada je odluku donela sa velikim zakašnjenjem i na taj način uputila poruku, ali ništa više. Naime, prekasno je da se prihvatanjem većeg broja oslobođenih zatočenika utiče na postupanje prema osumnjičenim za terorizam.“

A list Rajn cajtung piše: „Nakon najstrože provere utvrđeno je da zatočenici o kojima je reč nisu teroristi. Oni su među onim mnogim zatočenicima Gvantanama koji su u avganistanskom ratu u pogrešno vreme bili na pogrešnom mestu. Mnogi su žrtve pohlepnih lovaca na glave. Drugi su zabunom dospeli u područje sukoba. Humano je sada pružiti im novi dom. Oni zaslužuju fer šansu da počnu nov život. To što gotovo niko neće bivše zatočenike iz Gvantanama povezano je sa iracionalnim strahovima. Mada su SAD učinile nepravdu nevinim zatočenicima, proteruju ih u druge zemlje i ni Baraku Obami nije uspelo da u tom pogledu bude pravedniji. Zemlja kao Nemačka moraju da priskoče u pomoć i time pokazuju moralnu snagu.“

Na sledećoj strani:

Bela kuća više ne može da pritiska Izraelce

Bela kuća više ne može da pritiska Izraelce

List Merkiše cajtung komentariše razgovore američkog predsednika Baraka Obame i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u Vašingtonu: „Prošla je faza u kojoj je Vašington verovao da može da izvrši pritisak na Netanjahuovu vladu. Izrael u SAD ima jak lobi. Imajući u vidu izbore za Kongres na jesen čini se korisnim ponovo naglasiti neraskidive veze SAD i Izraela. Osim toga, sukob sa Iranom primorava Vašington na pragmatičnost. U američkim planovima za eventualno vojno rešenje problema Izrael je od centralnog značaja.“

List Handelsblat komentariše muke francuskog predsednika Nikole Sarkozija sa navodnim crnim fondovima i piše: „Ako Sarkozi bude imao sreće proći će kao Širak: istraga se vrti u praznom i u jednom trenutku javnost, kojoj sve to dosadi, zaboravi na aferu. Ali, ako ne bude srećne ruke proći će kao Žiskar Desten: i on je počeo kao predsednik – reformator, sve dok ga birači, uplašeni naftnom krizom i zgađeni skandalima u Jeliseijskoj palati nisu najurili.“

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević