Nemci i Ustav EU

Posle kratkog perioda pažnje koja je pre godinu dana posvećen ustavu Evropske unije nakon što je predlog teksta usvojen, javnost se okrenula drugim temama i tako je ostalo do danas.Nekako umorno se ponavlja tadašnja parola:ustav je dobar za nas 80 miliona Nemaca, jer ćemo imati veću težinu prilikom glasanja i proširena Unija biće efikasnija.Ukoliko je bar ta poruka stigla do dela od 80 miliona nemačkih gradjana i to je već uspeh, ali teško da je stigla.

Ako nije baš reč o poštovanju odredbi o državnom dugu, Nemci se predstavljaju kao uzorni Evropljani.Ali, uzorni ne bi trebalo da znači ravnodušni.Gotovo da dugujemo zahvalnost onoj nekolicini poslanika koji su, podržani od stručnjaka za ustavno pravo, bar postavili pitanje da li je nacionalno pravosudje u skladu sa novim ustavom Evropske unije.Pitanje se postavlja sa razlogom i njime će se uskoro pozabaviti i Savezni ustavni sud u Karlsrueu.Ali, o tome se raspravljalo samo uzgred.

Tišina koja vlada oko istorijskog dokumenta je čudnovata. Kancelar je lično pozvao francuske gradjane da glasaju za ustav, ali kod kuće je ćutao.Svaka čast za pomoć francuskim prijateljima, ali zašto bi se o ustavu raspravljalo samo sa njegovim protivnicima? Uostalom, vrlo verovatno ni većina Nemaca ne zna koje prednosti donosi ustav Evropske unije i koje su mu mane.

U nemačkoj reprezentativnoj demokratiji parlament ratifikuje ustav i referendum nije predvidjen.Naravno, referendum ima i mane – moguće ga je iskoristiti za unutrašnje-politički obračun.Ali, ogromna prednost referenduma bila bi u tome što bi nekoliko miliona nemačkih gradjana pročitalo bar skraćenu verziju ustava Evropske unije.

Vlade gotovo svih 25 članica žale se da Evropska unija nije u srcima gradjana.Nije ni čudo – ako se sve zbrza kao što je to učinjeno u Berlinu sa evropskim ustavom onda se ne mogu očekivati ni ruže za evropsku ideju.