1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemci gube poverenje u evro

Bundestag je podržao pomoć za Portugal, nije isključena ni mogućnost dodatne pomoći za Grčku. Ali kakva je finansijska situacija u Nemačkoj? Da li Nemci imaju poverenja u evro i da li Nemačkoj preti dužnička kriza?

Nemci sve češće svoju imovinu čuvaju u „stabilnijem obliku“ od evra

Nemci sve češće svoju imovinu čuvaju u „stabilnijem obliku“ od evra

Mogućnost reprogramiranja duga prekrivena je velom tišine. Ko govori o ogromnom dugu državne kase – smesta se proglašava za teoretičara zavere. Reprogramiranje duga ne može da se desi Nemačkoj, tvrde zvaničnici finansijskog sektora. Nisu svi ubeđeni u to. Ekonomski novinar Ginter Ederer je nedavno u jednoj banci održao govor o finansijskom stanju u zemlji.

„Direktor banke mi je rekao da sam prepao ljude toliko da su potonuli u svoje stolice i da to nije dobro za njegovu banku. Odgovorio sam mu da ja navodim samo konkretne brojke koje su dostupne svima. Morao je da prizna da su u jednoj maloj filijali banke mušterije za nedelju dana kupile zlata u vrednosti od milion evra“, rekao je Ederer.

Upravo se to dešava u Nemačkoj. Ljudi svoju imovinu čuvaju u „stabilnijem obliku“ – nekretninama, zemljištu, šumama, zlatu i srebru. To je znak gubitka poverenja u evro.

Nemačku čeka reprogramiranje duga

Vodeći eksperti se prepiru oko verovatnoće da Nemačka zapadne u dužničku krizu. Profesor Štefan Homburg vodi Finansijski institut pri Univerzitetu u Hanoveru i smatra da dva biliona nemačkog duga i nisu najveći problem:

Nemačke marke

Nemačke marke

„Sama za sebe – Nemačka nije u opasnosti. Dva biliona duga zvuči kao previše, ali to je stopa duga od ispod 80 odsto. Deficit se smanjuje, a ekonomija oporavlja. Kada bi Nemačka bila izolovana, teško da bi u narednim godinama i decenijama upala u insolventnost. Problem je što mi izdvajamo ogromne sume za spas drugih dužničkih država. Zato je veoma verovatno da Nemačku čeka reprogramiranje duga“, izjavio je profesor Homburg.

Trenutno Savezna Republika Nemačka duguje 80 odsto godišnjeg bruto društvenog proizvoda. To nije dramatično, kažu jedni. Biće itekako dramatično kada dostigne 90 odsto, tvrde drugi. Grčka duguje čak 143 odsto BDP-a. Ali visina duga nije merodavna za ulazak u reprogramiranje, objašnjava berzant Dirk Miler.

„U Španiji vidimo da investitori gube poverenje iako je stopa duga relativno niska. Sa druge strane, Japan se još uvek drži iako duguje 220 odsto. Dakle, nije pitanje koliki je dug procentualno, nego kada će investitorima prekipeti. A ovih meseci je poverenje na niskim granama“, ukazuje Miler.

Očekivanja EU od Nemačke

Da stvari isteramo na čistac: Nemačka teško da može da poveća poreze, a Evropska unija očekuje da zemlja, kao najbogatija članica, izdvaja najviše novca za poduhvate Unije. Time reprogramiranje duga postaje sve izvesnije za naredne decenije.

Nemačka je u prethodnom stoleću dva puta bila suočena sa velikim valutnim reformama – oba puta je to obavljeno preko leđa građana. Najpre 1923, posle Prvog svetskog rata, kada je u vrtlogu hiperinflacije hleb koštao pola biliona rajhsmaraka. A zatim 1948, posle Drugog svetskog rata, kada je uvedena dojče marka koja je omogućila nemačko privredno čudo.

Autori: Volfgang Dik / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM