Nemačku u Savetu bezbednosti čekaju oluje
8. jun 2018.
Pre samo nekoliko nedelja šef nemačke diplomatije još jednom se snažno založio za mesto u Savetu bezbednosti UN. Tokom svoje dve posete SAD, nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas naglašavao je da „Nemačka može da igra važnu ulogu kada je reč prevenciji kriza, očuvanju mira i stabilnosti“. Mas je podsetio da je Nemačka četvrti najveći platiša u fondove u Ujedinjenih nacija i drugi najveći svetski donator humanitarne pomoći.
Nemačka u svetskoj organizaciji uživa veliko poverenje. „Ne samo da mnoge države podržavaju našu kandidaturu za člana Sav eta bezbednosti, one traže od nas da iskoristimo naš uticaj“, rekao je Mas krajem aprila. Njegov govor pred Generalnom skupštinom u Njujorku bio praktično javni zahtev za mestom u najvišem telu UN. Ministar je poručio sledeće: „razoružavanje umesto naoružavanja“ i „dijalog umesto sukoba“.
Ovog petka, 8. juna, je doneta doneta odluka. Kao i svake godine, Generalna skupština UN bira za dvogodišnji mandat pet novih, nestalnih članica Saveta bezbednosti – ovoga puta za period 2019-2020.
U trci za dva predviđena mesta za zapadne države ostale su bile samo Belgija i Nemačka. I jedna i druga zemlja moraju da obezbede dvotrećinsku većinu, što se smatra gotovo sigurnim. Osim njih, Južnoafrička Republika i Dominikanska Republika također mogu da računaju da će biti izabrane. Favoriti za mesta u azijsko-pacifičkoj regionalnoj grupi su Indonezija i Maldivi.
Na žili kucavici svetske politike
Reč je o mestu u diplomatskom i političkom centru Ujedinjenih nacija: u Savetu bezbednosti, čije je sedište u njujorškoj četvrti Menhetn na Ist riveru, donose se najvažnije odluke, utvrđuju se smernice i odlučuje o sankcijama i legitimnoj upotrebi vojne sile. U njemu sedi pet stalnih članica s pravom veta – Francuska, Rusija, Sjedinjene Američke Države, Kina i Velika Britanija – kao i deset privremenih članica koje nemaju pravo veta. Onaj ko uđe taj ekskluzivni klub, naći će se na je kucavici globalne politike. Do sada je Nemačka šest puta bila u najmoćnijem telu UN, poslednji put 2011-2012.
Uzbudljivije od samog izbora jeste pitanje na koji način Nemačka želi da oblikuje politiku svetske organizacije. Nemačka kancelarka želi da ojača zajedničke, evropske pozicije. Ona strahuje od slabljenja uticaja Evropske unije u Ujedinjenim nacijama, jer će, nakon Bregzita, EU imati samo jednu stalnu članicu u Savetu bezbednosti – Francusku. Zato Angela Merkel govori o „evropeizaciji“ Saveta bezbednosti UN. Kancelarka nije navela pojedinosti, ali očigledno je da traži intenzivnije dogovore evropskih predstavnika u Savetu bezbednosti.
Ogroman finansijski doprinos Nemačke
Poslanik u Bundestagu Rolf Micenih (SPD), smatra da bi Nemačka u Savetu bezbednosti pre svega trebalo da se zalaže za to da se poštuju pravila i norme međunarodne politike. „Razoružavanje i dalji razvoj međunarodnog krivičnog prava trebalo bi da budu u centru pažnje tih napora“, kaže za DW poslanik nemačkih socijaldemokrata zadužen za spoljnu politiku. Njegov kolega iz CDU Roderih Kizveter sugeriše: „Kao privremena članica Saveta bezbednosti, Nemačka svojim ogromnim finansijskim davanjima Ujedinjenim nacijama može da pridoda i politički značaj.“ Zadatak Nemačke bi, dodaje poslanik demohrišćana, trebalo da budu „intenzivnije konsultacije o teškim temama, poput izgradnje mira i rešavanje sukoba“.
A teških tema ima mnogo: Ukrajina, Bliski istok, Sirija, Iran i sukob sa Severnom Korejom. Članove Saveta bezbednosti dele praktično svetovi – pa tako i po pitanju ljudskih prava. Stalne međusobne blokade parališu to petnaestočlano telo. Od izbora Donalda Trampa za predsednika, Sjedinjene Države nisu više snaga koja ujedinjuje. Tokom njegovog mandata, sporazumi o slobodnoj trgovini u kojima učestvuju SAD postali su problematični, međunarodnoj politici o klimi preti kolaps. Strahovi postaju sve prisutniji, pri čemu se međunarodna zajednica zbog Trampove politike America first pretvara u svet sopstvenih nacionalnih interesa u kojima prevladavaju samovolja i zakon jačeg.
Vruća stolica svetske politike
Malo je dakle zajedništva, ali zato ima mnogo nesuglasica. Suočen s tim previranjima, malo je verovatno da bi zvanični Berlin te dve godine kao privremeni član Saveta bezbednosti, mogao da okonča bez sukoba sa Pekingom, Moskvom ili Vašingtonom.
Mesto u tom telu UN za Nemačku bi moglo veoma brzo da postane „vruća stolica“. Sve to, iako Nemačka ima prednost jer „neće biti percipirana kao politički ekspanzivna“, kaže za DW Hening Rike iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. Nemačkoj nije stalo do „borbe za poziciju i igara moći svetskih sila kao između Kine i SAD ili Rusije i SAD. Interes Nemačke jeste međunarodni poredak koji se bazira na pravilima“. To je za Berlin, kako kaže Rike – bonus. U tom smislu, on vidi Nemačku kao posrednika između velikih sila, što bi moglo da pomogne u zaustavljanju tendencija raskola.
Poboljšanjem sopstvenog statusa kao privremene članice u Savetu bezbednosti, Nemačka bi mogla i da učvrsti svoju poziciju na međunarodnoj političkoj pozornici. „Mislim da je to prilika da se konkretno pokaže šta znači kad Nemačka preuzme odgovornost i kada želi da preuzme vodeću ulogu“, kaže stručnjak za UN Rike. Diskusija o tome je, podseća, zapostavljena tokom dugih meseci formiranja vlade u Berlinu. A sada bi trebalo „konkretno reći kako to nameravamo da ostvarimo, koliko ćemo novca da uložimo i gde želimo da se angažujemo“. Savet bezbednosti UN je za tako nešto – velika šansa.