Nemačko-turski univerzitet u Istanbulu

Novi univerzitet važi za prestižan objekat i on bi trebalo da podcrta dobre odnose Ankare i Berlina. To je spomenuo i nemački predsednik Kristijan Vulf tokom svog govora pred parlamentom u Ankari.

„Živeti zajedno i učiti jedni od drugih – to su stvari koje povezuju dva naroda. Posebno me raduje to što ću položiti kamen temeljac za nemačko-turski univerzitet koji će biti važan svetionik koji govori o našim odnosima i jedan od stubova naučne saradnje. Tako ćemo povezati različite privredne tradicije i omogućiti zajedničko učenje i delovanje“, rekao je Vulf.

Dve zemlje žele da sarađuju

Univerzitet će se prostirati na 12 hektara zemljišta u delu Istanbula koji leži na azijskoj strani Bosfora. Tu će se obrazovati 5000 studenata, a biće otvoreni fakulteti svih smerova, osim medicine. Nemačka će poslati svoje profesore i učestvovati u izradi nastavnih planova. Rektor univerziteta biće iz Turske, a njegov zamenik iz Nemačke. Iako će nove zgrade biti napravljene tek za dve godine, nastava u postojećim zgradama trebalo bi da počne već u zimu 2011.

Taj projekat trebalo je da bude realizovan i ranije, smatra Doan Tilič, profesor sociologije i kolumnista lista „Bir Gun“. „Uprkos bliskim privrednim vezama, veze na akademskom nivou nisu bile dovoljno izgrađene. Kamen temeljac za nemačko-turski univerzitet je zato važan događaj, ali i korak koji je odavno trebalo učiniti“, smatra Tilič.

Prema rečima državne ministarke u ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Kornelije Piper, koja je tokom proteklog leta obišla mesto gde će se graditi univerzitet, nemačka vlada će u naredne četiri godine izdvojiti 12 miliona evra za taj projekat.

Autori: Ulrih Pik / Azer Slanjankić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku:

Nastava za islamske veroučitelje u Nemačkoj

Nastava za islamske veroučitelje u Nemačkoj

Do sada je u nekoliko gradova u Nemačkoj organizovana nastava za islamske veroučitelje koji su držali časove iz islama za decu muslimanske veroispovesti. Međutim uvođenje univerzitetske nastave predstavlja značajan korak napred.

Ministarstvu obrazovanja Nemačke stigli su zahtevi više univerziteta da otvore odgovarajuće katedre i, prema rečima ministarke za obrazovanje Anete Šavan, savet stručnjaka, uzimajući u obzir kvalitet ponuda, doneo je sledeću odluku:

„Tibingen će se prvenstveno razvijati kao centar islamskih studija, jer ima sve strukturalne pretpostavke za to. Tu su uostalom i evangelistički i katolički bogoslovski fakulteti“.

Pored Tibungena odabrani su i Osnabrik i Minster uz uslov da tamošnji univerziteti uspostave saradnju. Te studije trebalo bi da doprinesu razvoju „evrosko-muslimanskog učenja“ o kome ministarka Šavan kaže: „Zadatak svake teologije jeste da, čuvajući suštinu vere, doprinese i inkulturaciji, to jest unošenju stavova i vrednosti jedne kulture u neku drugu, a u ovom slučaju reč je o evropskom kontekstu“.

Most saradnje

Oko dve hiljade imama, koliko ih ima u Nemačkoj, utiču na poglede četiri miliona muslimana koliko ih živi u zemlji. Međutim, imamima koji stižu iz zemalja porekla muslimana, najčešće Turske, nepoznata je nemačka svakodnevica i jedva da govore nemački. Zato ministarka Aneta Šavan mnogo očekuje od obrazovanja imama na ovdašnjim univerzitetima.

„Želimo da obrazujemo što veći broj imama u Nemačkoj, jer smo uvereni da su oni most između vernika koji odlaze u džamiju i zajednice u kojoj se ta džamija nalazi. Zato je i važno da se socijalizuju u zemlji u kojoj bi trebalo da žive i podučavaju“.

Ministarstvo će za nastavu na svakom univerzitetu izdvojiti tokom sledećih pet godina po četiri miliona evra, dodatno će svaka savezna zemlja preuzeti trećinu troškova.

Autori: Sabine Riperger / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković