Nemački put u središte Evrope

De Gol stoji na okićenom balkonu gradske skupštine i širi ruke prema okupljenoj masi: „Živeo Bon, živela Nemačka. Živelo nemačko-francusko prijateljstvo!“ Buran aplauz, klicanje naroda protiv kojeg je dva puta ratovao. Šarl de Gol, kaplar francuske armije u Prvom svetskom ratu u kojem je bio ranjen i zarobljen od strane Nemaca; Šarl de Gol, general u Drugom svetskom ratu, vođa otpora protiv nacista i njihovih saradnika. Početkom septembra 1962. on je, kao prvi francuski predsednik, posetio Saveznu Republiku Nemačku. Poruku pomirenja izrekao je na jeziku koji nikada više nije želeo da govori. Pred vojnicima Bundesvera, citirao je pisca Karla Cukmajera kojega su proterali nacisti: „Juče je naša dužnost bila da budemo neprijatelji, danas je naše pravo da budemo braća“.

Težak početak

Na nivou državnika to je već bila stvarnost. Šarla de Gola i nemačkog kancelara Konrada Adenauera povezivalo je duboko prijateljstvo. Zajedno, tako se u prvom redu nadao de Gol, nemačko-francuski bratski par trebalo bi da određuje politiku u posleratnoj Evropi. Pri tome, njegov cilj je bio da se tek osnovana Evropska ekonomska zajednica pretvori u političku uniju. Bilateralno bi ugovor o prijateljstvu, takozvani Jelisejski ugovor, trebalo da bude putokaz u tom pravcu. „Najvažnije je da se nikad ne izgubi poverenje prijatelja“, rekao je Adenauer prilikom potpisivanja ugovora 1963. „Bez tog ugovora nema evropskog jedinstva.“ Ali, put u tom pravcu nije lak. Dokle god De Gol bude vladao, on će sprečavati pristup Velike Britanije. Potom se stalno spori oko novca. Tek nakon 20 godina, jedan drugi francusko-nemački duo učiniće veliki korak u pravcu evropske integracije.

Za evropsku Nemačku

Evropa ne treba da bude samo interesna zajednica, predočio je nemački kancelar Helmut Kol u izjavi vlade, u maju 1983. Ujedinjenje Evrope „daleko je više od materijalnih prednosti“. Za viziju o političkoj zajednici, Kol u Francuskoj nalazi saveznika – Fransoa Miterana. Njih dvojica 22. septembra 1984. stoje na groblju u Verdenu, držeći se za ruke: minutima odaju poštu hiljadama poginulih u Drugom svetskom ratu: dva čoveka, francuski socijalista koji je ranjen na Verdenu u Drugom svetskom ratu i Hrišćanski demokrata iz Falačke – slika koja je zabeležena u istoriji.

Protiv nemačke Evrope

Zid između istoka i zapada je pao. Podeljena Nemačka ima šansu da se ponovo ujedini. Berlin se odjednom pomera u središte Evrope. To u prvom redu u Parizu budi stare strahove: od pretenzija Nemačke da postane velika sila, od nemačke Evrope. Miteran se zalaže za evropsku Nemačku. Pristaje na ponovno ujedinjenje samo zato što je Helmut Kol spreman na još veću integraciju. Kancelar sanja o „Ujedinjenim državama Evrope“, u kojima će i dalje postojati nacionalni identiteti, pri čemu ni jedna nacija nije u senci one druge. To su i ciljevi utvrđeni ugovorom iz Mastrihta 1992, što se smatra krštenjem Evropske unije.

Novi izazovi

Potom sve ide veoma brzo. Godine 1995. padaju granične kontrole unutar Evropske unije, sedam godina kasnije, evro postaje zajednička valuta, a jedna radna grupa treba da izradi nacrt evropskog ustava. Kol i Miteran više nisu na vlasti, ali veliko proširenje prema istoku 2004, sa 15 na 25 zemalja, njihovo je nasledstvo. U ritual novih vlasti u Parizu i Berlinu spada i njihova posvećenost tradiciji nemačko-francuske evropske politike.

Autorke: Tina Gerhojser / Mirjana Kine Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković