Nemački izvoz u padu

Pesimizam uopšte nije dobra osobina za direktore preduzeća. Ipak, delovalo je da su odgovorni u nemačkim firmama već duže vreme bili veoma oprezni prema vestima o privrednom rastu i sve većem izvozu. Kako je ovog petka (9.12.) objavio Nemački ured za statistiku, taj oprez nije bio neosnovan.

Prema podacima za oktobar, nemački izvoz zaista je zabeležio pad od čak 4,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Trebalo bi pritom znati da nemački izvoz praktično poznaje samo rast: prošle godine zabeležen je plus od 6,4 procenta u odnosu na 2014.

Taj neprekidni niz rasta samo se ponekad „zagrcne“: poslednji put to je bilo na vrhuncima evro-krize 2009. i 2013, a pre toga je zabeležen još davne 1991. godine. Naravno, i ovaj najnoviji podatak još uvek može da se smatra za „kuknjavu na veoma visokom nivou“ jer je i od oktobra 2015. do oktobra 2016. ostvaren izvoz od 101,5 milijarde evra. Istovremeno sa izvozom, smanjio se i uvoz i to za 2,2 odsto na 82,2 milijarde evra.

Bregzit, Tramp, Kina...

Međunarodna razmena se gotovo ravnomerno smanjila svuda: naravno, najvažniji trgovinski partner Nemačke ostale su članice Evropske unije gde je u tom periodu izvezeno u vrednosti od 59,7 milijardi evra (-4,5%) i uvezeno u vrednosti od 54,2 milijarde evra (-1,9%). U zemlje evrozone otišlo je robe i usluga u vrednosti 37,4 milijardi evra (-4,1%), a iz njih je stiglo 36,4 milijarde (-2,6%). U zemlje EU van evrozone izvoz je još više pao – za 5,4 odsto – i iznosi 22,3 milijarde evra, a uvoz iz tih zemalja tek se neznatno smanjio, za 0,5 procenata, na 17,8 milijardi evra.

Podaci o razmeni sa zemljama van EU svedoče da se pad izvoza ne može tumačiti samo kao strepnja od posledica bregzita, već je to i rezultat globalnih kretanja: uvoz odatle je ove godine do oktobra pao za 3,4 odsto na 41,8 milijardi evra, a uvoz je pao za 2,7 procenata na 28 milijardi evra.

Naravno, s obzirom na rast domaće potrošnje, i taj pad izvoza samo donekle je pokvario raspoloženje direktorima preduzeća. Ipak, interesantno je posmatrati šta se dešava na berzama: očigledno je, naime, da vrednosti deonica imaju svoj sopstveni život, maltene bez obzira na ekonomska kretanja.

Najava predsednika Evropske centralne banke da će i sledeće godine da nastavi sa nešto malo manjim, ali još uvek masovnim otkupom državnih obveznica, još jednom obradovalo špekulante. Indeks Nemačke burze DAX konačno je uverljivo skočio preko 11.000 bodova, jer su i prihodi od dividendi deonica viši od dividendi na obveznice toliko da tako nešto nije zabeleženo već decenijama.